Dizajn video-igara je ogromna industrija u kojoj se vrte milioni dolara. Razvoj igrica poput popularne GTA franšize upošljava hiljade ljudi i košta pravo bogatstvo. Tako, primera radi, razvoj i plasman poslednjeg nastavka ove igre koštali su više od 260.000.000 dolara.
Pravljenje igara može biti unosan biznis i kada je manjeg obima, a novonastala kriza inspirisala je mnoge da se prekvalifikuju na dizajn video-igara.
Da biste i sami počeli da se bavite ovim poslom, morate znati ovih nekoliko stvari.
Ako želite da se bavite video-igrama da biste zaradili bogatstvo, razmislite dvaput. Nije neobično da firma u svetu razvoja video-igara doživi neuspeh baš zato što je inicijalna želja bila zgrtanje novca, a ne kreiranje vrednosti za sebe i druge. Činjenica da je često u pitanju multimilionski biznis ne garantuje uspeh. Iskrena želja i strast pravi su motivatori za svakoga ko želi da uđe u ovaj uzbudljiv svet.
Primera radi, Branko Milutinović, osnivač Nordeusa, naše najuspešnije kompanije za izradu video-igara, izjavio je da je za njega i njegove kolege pravljenje video-igara bilo ostvarenje dečačkog sna. Drugim rečima, za njih ono nije bilo posao niti predstavljalo napor. Možda baš zbog toga danas ova kompanija vredi više miliona.
Zato se zapitajte: Zašto želim da pravim video-igrice?
Nikada nemojte zaboraviti šta su razlozi zašto ljudi igraju. Jedan od osnovnih je zabava. Većina dizajnera video-igara potvrdiće da su počeli da se bave ovim poslom jer su želeli da se zabavljaju igrajući „takvu i takvu” igricu koja još uvek nije postojala. Tu se ponovo vraćamo na prvu tačku – motivaciju. Poletnost i radost zbog zabavljanja moraju biti prisutne i u kreiranju video-igrice.
Pitanje ovde jeste: Kako želim da se osećam dok igram?
U zavisnosti od njihovog tipa, većina igrača pokreće video-igre kada žele da naprave pauzu ili završe s obavezama. Oni koji imaju vremena napretek, poput mlađih generacija, igraju kao da su u radnom vremenu. Ali jedno je izvesno, deca i mladi nisu jedina ciljna grupa. Zato, kada razmišljate o dizajnu video-igara, morate uzeti u obzir širu publiku.
Mnogi greše što prvo smisle igricu, a nakon toga razmišljaju o potencijalnom igraču.
Razmislite kojoj ciljnoj grupaciji bi vaša ideja izgledala interesantno. A onda se zapitajte kako oni žive, kada imaju vremena da igraju i koliko. Sve su to elementi koji će uticati na tehničke i kreativne elemente igre. Interfejs i komande u igri predviđenoj za brzo opuštanje tokom kratke pauze preko mobilnog telefona u odnosu na onu koja će ispunjavati duge večernje sate na velikom ekranu neće biti isti. To važi i za narativ i dramaturgiju.
Pitanje koje morate postaviti sebi jeste ko bi igrao ovu igricu i, ako takva osoba postoji, šta bi joj se dopalo. Kako najčešće pravite nešto za sebe – pitanje je u stvari: šta se meni samom dopada?
Kao i u svemu drugom, početak je težak. Ne budite obeshrabreni. Baš zato je važno da uvek i što je moguće više testirate. Možda mislite da prvo morate da napravite igricu da biste je testirali? Zašto ne biste počeli od svoje ideje za igricu? Ispričajte je ukućanima i prijateljima. Pronađite predstavnika svoje idealne ciljne grupe koji će vam dati svoje nepristrasno mišljenje.
Psiholog koji se bavi igrama Majk Ambinder izjavio je da je svaki njihov aspekt hipoteza, a svaki segment čist eksperiment. Da bi eksperiment bio uspešan, unapređujte formulu na svakom koraku.
Pitanje koje se ovde nameće je: Kako da učinim igru boljom tako da promena odgovori na kritiku koju sam dobio?
Proces pravljenja video-igre je izuzetno kompleksan. Iskoristite krizu koja vas je zatvorila u četiri zida i posvetite se učenju zanata. Obuka za razvoj video-igrica prvi je korak do realizacije vaših sjajnih ideja.
Povezani tekstovi
Škola za građenje profitabilne
karijere programera. dizajnera. administratora. developera. 3D stručnjaka. IT menadžera.
Želite dobru platu?
Možemo da pomognemo. Slaćemo Vam uputstva, pozive na besplatne seminare i vesti sa ITAcademy. Samo unesite vaš e-mail i ime.
Copyright © ITAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar