Iako je učenje od vitalnog značaja skoro kao i kretanje, mnogima ova aktivnost teško pada. Čini se da što smo stariji, to imamo sve manje strpljenja da sednemo i posvetimo pažnju usvajanju nekih novih informacija.
Ovo i nije tako čudno, s obzirom na to da je učenje intenzivni radni proces koji zahteva vreme i trud. Kada, na primer, započnete usavršavanje koje će vam doneti nova znanja i veštine za napredak u karijeri, tada učenje treba da uklopite sa svojim ostalim aktivnostima kao što su posao, porodica, svakodnevne obaveze, hobiji i sl. Zbog svega toga, nije iznenađujuće što mnogi ljudi osećaju otpor kada treba nešto da nauče.
Prepreke za učenje mogu biti razne: od neudobne stolice, preko loše internet konekcije, do previše obaveza, straha od neuspeha ili emocionalnog brnauta. Neke od njih je moguće lako prevazići, druge zahtevaju vreme i intenzivniji rad.
U ovom tekstu ispitaćemo zašto vam je (ponekad) teško da učite i kako da prevaziđete lenjost.
Možda će vas iznenaditi da su lenjost i prokrastinacija dva različita stanja, iako deluju slično.
Ukratko, lenjost je nespremnost da se nešto uradi, tj. svesna odluka da se težak zadatak odloži kako bi se radilo nešto prijatno. Na primer, lenja osoba je u stanju da se opusti i ne razmišlja o nezavršenim obavezama, dok osoba koja prokrastinira to nikako ne može.
Iako je i prokrastinacija odlaganje teških zadataka, taj proces ne podrazumeva odmaranje, već bavljenje nečim drugim, manje važnim, dok sve vreme mislimo na zadatak koji zapravo treba da uradimo.
I lenjost i prokrastinacija mogu imati različite uzroke: nespremnost na promenu, strah od novih odgovornosti, ali i stvarni umor: ukoliko osoba radi, brine o deci i kući, neće joj ostati mnogo snage da sedne i uči nešto novo.
Kada lenjost traje nedeljama, osećate se bezvoljno i bez energije. Tada i sama pomisao na učenje može delovati iritantno ili vas baciti u apatiju. U ovom slučaju, pokušaj učenja na silu može imati kontraefekte. Nekad je jednostavno bolje dobro se odmoriti i presabrati, i tako osvežen vratiti zadacima, a nekad je potrebna i pomoć stručnjaka.
Evo zbog čega nekad nemate dovoljno volje da se posvetite učenju.
Suviše jednostavno ili previše složeno gradivo može delovati demotivišuće na osobu koja uči. Na primer, ako je ono što savladavate prelako, postoji šansa da jednostavno nećete videti vrednost u njemu. I to je sasvim prirodno. Ukoliko znate sve što vam predaju, zašto biste gubili vreme?
S druge strane, ukoliko je gradivo preteško, vrlo lako može doći do razočarenja u izabrani program, ali i u samog sebe, što naposletku dovodi do gubitka interesovanja.
Idealno bi bilo da gradivo ne bude ni prelako, ni preteško. Zapravo, prava mera je da bude tek toliko izazovno da polaznik mora da uloži napor, nakon kog će ga sigurno savladati.
Ukoliko polaznik izabere prelak ili previše složen program, najbolja stvar je da uvidi u čemu je greška. Na primer, ukoliko vam nedostaje osnovno znanje za savladavanje gradiva iz neke oblasti, dobra ideja je da se vratite tome i steknete neophodna znanja kako biste mogli da nastavite sa učenjem.
Kada započnete novo školovanje, puni ste entuzijazma. Zamišljate šta ćete sve novo naučiti i kako će vam novostečene veštine obezbediti bolje plaćen posao, napredovanje u karijeri i priliku da unapredite opšti kvalitet svog života. U tom trenutku, činjenica da ćete morati da izdvojite sat, dva vremena dnevno ne izgleda toliko zastrašujuće.
Međutim, kako učenje traje, tako i entuzijazam počinje da bledi. Usled raznih stvari, jednostavno zaboravite zašto ste započeli usavršavanje i cilj koji ste imali izgubi se. To može biti posledica objektivnih okolnosti: dobili ste posao u nekoj drugoj oblasti ili vam je, usled svakodnevnih obaveza, teško da verujete da je cilj kome ste na početku težili ostvariv.
Ovo se posebno dešava ukoliko ste se, recimo, nepromišljeno prijavili na neku obuku na nagovor prijatelja, zbog neke reklame ili nečeg sličnog. Učenje bez jasnog cilja može biti zaista teška aktivnost.
Učenje može da trpi ukoliko vam nije sve potaman. Na primer, nedostatak mesta na kom možete u miru da se posvetite sticanju novih znanja može značajno otežati proces. Ukoliko morate da učite u kuhinji, na neudobnoj stolici, da slušate buku ili odgovarate članovima porodice, imaćete problem da se koncentrišete.
Pored toga, glad, poruke i pozivi predstavljaju neke od najčešćih distrakcija. Što ste umorniji, to ćete im se brže predavati.
Zato se pobrinite da imate svoj prostor za učenje, adekvatnu opremu koja funkcioniše, da ste sveži, odmorni, dovoljno siti i, naravno, ugasite svoj telefon ukoliko ga ne koristite kao alat za učenje.
Dodavanje učenja u već gust raspored može biti izazovno. Postoji mogućnost da budete prinuđeni da multitaskujete, a prema jednom istraživanju – nismo svi stvoreni za tako nešto.
Zapravo, kada imamo previše obaveza, često nam je pažnja rasuta, stvari radimo polovično, imamo problem da zapamtimo nove informacije, potrebno nam je više vremena i željeni rezultat obično izostaje.
U situaciji kada smo jednostavno zatrpani obavezama, prvo čega se oslobađamo jeste ono od čega ne živimo, odnosno za šta nas ne plaćaju, a to je: učenje.
Lenjost je ponekad samo prikriveni strah od neuspeha.
Perfekcionisti očekuju od sebe najbolje i teško se nose sa potencijalnim neuspehom ili onim što oni percipiraju kao neuspeh.
Međutim, u životu često nailazimo na prepreke, ispit treba ponovo polagati, domaći bolje uraditi i sl. Osobe koje se boje ovakvih zastoja ponekad odbijaju da preuzmu bilo kakvu akciju. Jednostavno, na taj način se osiguravaju da nikada ne osete razočarenje. Lenjost je u ovom slučaju otpor prema promeni zbog straha od mogućeg neuspeha.
Jednom kada osvestite ovaj strah, bićete spremniji da prihvatite nove izazove.
Kada znate kuda želite da idete, veće su šanse da tu zaista i stignete.
Drugim rečima, dobro postavljen cilj motivisaće vas da završite obuku i savladate nove veštine. Kada naiđete na poteškoće, samo se setite zašto ste počeli i šta će vam to sve doneti, i trebalo bi da pronađete elan da nastavite.
Cilj mora da bude realističan, ali i dovoljno atraktivan da bi vam se učenje isplatilo. Na primer, privlačni ciljevi su pronalaženje posla u dobro plaćenoj industriji, napredak u karijeri, povišica u kompaniji.
Postavljanje cilja, naravno, nije dovoljno. Potrebno je da razvijete strategiju kako da ga ostvarite. Na primer, ukoliko želite da postanete dizajner, mogli biste da razmislite na koje sve načine možete da usvojite znanja i veštine za to zanimanje. Školovanje putem besplatnih onlajn-tutorijala zahteva da dosta vremena provedete tražeći adekvatne informacije, što vam može otežati proces učenja i na kraju vas odvratiti od ideje. Upisivanje škole kao što je ITAcademy pružiće vam strukturiran plan, sa jasno definisanim ciljevima i načinima kako da ih ostvarite.
Ukoliko još ne radite, verovatno ćete lakše uklopiti učenje u svoj raspored. Možda ćete želeti da znanja usvajate u učionici. Međutim, ukoliko imate poslovne obaveze, školovanje putem platforme za učenje na daljinu može biti pravi izbor.
Planeri ili Excel tabele mogu biti dobar alat za organizaciju vaših zadataka. Vodite računa da ih sve navedete:
Iako će vam pravljenje rasporeda oduzeti nešto vremena, trebalo bi da vam pomogne da sistematizujete svoje obaveze i jasno vidite da li i koliko vremena možete da posvetite učenju.
Još jedna prednost rasporeda jeste to što se učenje pretvara u naviku. Jednostavno, znate da je reč o stavci koju treba da obavite svakodnevno, poput odlaska na posao ili pranja zuba. Aktivnosti koje obavljamo iz navike ne izazivaju stres i ne zahtevaju toliko energije od nas.
Evo kako možete da od učenja napravite naviku?
Koristite formulu: podsticaj–akcija–nagrada.
Na primer, podsticaj može biti alarm koji će vas podsetiti da je vreme za učenje. Tokom učenja važno je da ste koncentrisani i da vas ne ometaju druge stvari. Nakon aktivnosti, nagradite sebe nečim što vam znači: šetnjom, serijom, izlaskom na piće. Jednom kada učenje postane navika, možete i preskočiti nagradu, ukoliko to želite.
Što je učenje prijatnije, to ćete imati manje otpora prema njemu. Jedan od načina da ovo postignete jeste da dodate elemente igre u proces. Na primer, shvatite savladavanje nove lekcije kao izazov koji će vam otključati sledeći nivo.
Takođe, napravite svoj kutak u kom ćete učiti i personalizujte ga u skladu sa svojim ukusom kako biste se osetili maksimalno prijatno. Mnogima tiha instrumentalna muzika ili određeni zvukovi pomažu da se koncentrišu, dok neki preferiraju potpunu tišinu. Otkrijte šta vama prija.
Jedan od načina da učenje učinite zabavnijim i efikasnijim jeste korišćenje pomodoro tehnike.
Ona podrazumeva da se učenje odvija u intervalima od 25 minuta, nakon kojih sledi kraća pauza. Evo kako može izgledati vaše učenje uz pomodoro tehniku:
Na učenje veliki uticaj ima i gradivo koje prelazite. Ukoliko je obuka koju pohađate fokusirana na praktična znanja, a predavači su dobri govornici i motivatori, veća je šansa da će vam učenje biti prijatnije.
Učenje nije uvek lak, a ni pravolinijski proces. Često tokom njega pravimo greške, imamo zastoje. Međutim, to ne znači da nismo dobri, niti da će rezultat izostati. Važno je da ove stvari vidimo kao prirodan deo procesa i da radimo na njihovom prevazilaženju.
Jedan od način da to postignemo jeste da ne očekujemo od sebe savršenstvo. Treba biti realističan i shvatiti da je u praksi dovoljan i korektno odrađen zadatak. Kada učite nešto novo, možete za sebe zamisliti tri moguća cilja: idealni, minimalni i najverovatniji.
Na primer, idealni bi bio da vam sa stečenim sertifikatom odmah neko ponudi posao, minimalni da završite obuku i dobijete sertifikat, a najverovatniji da će vam završeno školovanje i sertifikat pružiti šansu za dalje usavršavanje i biti vam ulaznica za dobro plaćen posao u skorijoj budućnosti.
Kada tako postavite stvari, shvatićete da ste na dobitku u svakom slučaju.
Da biste imali dovoljno energije za učenje, potrebno je da se pobrinete za svoje osnovne potrebe: da se zdravo hranite, dovoljno spavate i upražnjavate fizičke aktivnosti. Odmor od učenja je izuzetno bitan: on će vam pomoći da se gradivo slegne i uskladišti u vašoj memoriji.
Takođe, istraživanja pokazuju da bilo koja aerobna aktivnost povoljno utiče na mozak i poboljšava njegove sposobnosti kada je reč o kreativnim zadacima. Zato su šetnja i džogiranje dobar način da se odmorite od učenja.
Program ITAcademy je zasnovan na usvajanju i testiranju praktičnih znanja u realnim okolnostima. Polaznici imaju prilike da uz nadzor iskusnih predavača primenjuju nove stvari koje su naučili. Takvo učenje je zanimljivije, a pređeno gradivo se ne zaboravlja.
Takođe, za savladavanje novih veština koristimo inovativni proces „Arhitektura saznanja”, koji omogućava polaznicima da se na jednostavan način angažuju tri do četiri puta više tokom predavanja i učenja i tako za svega 12 meseci ovladaju veštinama za koje je ranije bilo potrebno od dve do četiri godine.
Polaznici koji se tokom školovanja suoče sa poteškoćama u učenju ili jednostavno žele da unaprede svoje strategije učenja imaju na raspolaganju pomoć savetnika u učenju. Kroz razgovor, savete i evaluaciju, on polaznicima pomaže da razviju jedinstven stil učenja, ovladaju tehnikama za lakše i efikasnije učenje, poboljšaju koncentraciju, fokus i pažnju, prevaziđu strah od provere znanja, reše problem prokrastinacije i drže stres pod kontrolom.
A kada na sve to dodate da će vas školovanje na našoj ustanovi pripremiti za neke od najplaćenijih poslova današnjice, onda će učenje zaista biti prijatna aktivnost.
Da se uverite da je to i zaista tako, prijavite se.
Povezani tekstovi
Škola za građenje profitabilne
karijere programera. dizajnera. administratora. developera. 3D stručnjaka. IT menadžera.
Želite dobru platu?
Možemo da pomognemo. Slaćemo Vam uputstva, pozive na besplatne seminare i vesti sa ITAcademy. Samo unesite vaš e-mail i ime.
Copyright © ITAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar