Možda niste znali, ali postoje ljudi koji žive… hm, pa od grešaka. Zapravo, od otkrivanja grešaka, i to tuđih.
Što je najzanimljivije, njihov posao ogleda se samo u tome da primete grešku i jave osobi koja je zadužena za njeno ispravljanje. A, što je još luđe, ovo zanimanje je dobro plaćeno, pa tako u našoj zemlji plate koje ostvaruju ovi stručnjaci iznose i do 1.568 evra mesečno, dok su u inostranstvu zarade daleko veće.
E sad sledi ono neverovatno – znanja i veštine koji su potrebni da biste obavljali ovo zanimanje uopšte nije teško steći:
Osobe čije zanimanje nosi ovaj pomalo dosadan naziv zapravo rade u veoma dinamičnom okruženju i imaju izuzetno pozitivan uticaj na svoju okolinu, koji se ogleda, na primer, u obezbeđivanju da uređaj sa koga čitate ovaj tekst nesmetano funkcioniše.
Drugim rečima, softver-testeri imaju jednostavan zadatak: da pronađu grešku (bag) u različitim kompjuterskim sistemima i programima.
Samo gejmeri znaju koliko živaca su izgubili zbog nekog baga u njihovoj omiljenoj igrici. Međutim, greške mogu da prouzrokuju mnogo veće probleme od istanjenih živaca. Naime, svaka aplikacija koju svakodnevno koristimo poput društvenih mreža, e-bankarstva, kao i različitih medicinskih uređaja, mora da funkcioniše besprekorno, a da bi to bilo moguće, važno je ukloniti greške. U suprotnom, posledice mogu da budu veoma skupe, pa čak i opasne.
Na primer:
Milenijumska buba predstavlja jednu od najvećih programerskih grešaka za čije saniranje je potrošeno čak 300.000.000.000 dolara. Čitav problem nastao je zbog toga što softver nije mogao da 2000. godinu prepozna kao ’00, niti da uračuna dodatni dan budući da je to bila prestupna godina. Dakle, ovaj milenijum na planeti Zemlji nam i nije baš najbolje krenuo, ali smo imali problema i van nje…
Svemirska sonda „Mariner 1”, koja je bila predviđena za misiju oko Venere, skrenula je sa kursa prilikom lansiranja, zbog čega su je inženjeri Nase uništili kako bi sprečili njen pad na tlo. Kompletna šteta iznosila je tadašnjih 18.000.000 dolara, a izazvala ju je – nećete verovati – jedna crtica viška u okviru koda. Pa neka vas posle mrzi da koristite interpunkcijske znakove dok se dopisujete…
Vratimo se ponovo na našu dragu planetu, gde su Nest pametni termostati iznenada uvećali potrošnju svoje baterije, što je dovelo do prestanka njihovog rada. Greška u kodu prilikom apdejta razlog je što su se gotovo svi Nest korisnici smrzavali i zavideli ljudima koji se greju na drva.
Upravo da se ovakve stvari ne bi dešavale, izmišljeni su softver-testeri. Svojim oštrom okom oni:
Postoje dva tipa testiranja: manuelno i automatizovano testiranje.
Prilikom manuelnog testiranja softvera testeri proučavaju dokumentaciju programerskog tima kako bi se upoznali sa onim što softver treba da radi i videli gde odstupa od specifikacija. Korišćenjem softvera tester uočava greške, način na koji je do njih došlo i to šalje timu programera, koji ih potom otklanja. Ukoliko ste gejmer, ovo je idealno zanimanje za vas jer manuelni testeri najčešće rade u gejming industriji, gde igraju igrice i prijavljuju greške timu.
Automatizovano testiranje softvera podrazumeva korišćenje posebnih alata za pronalaženje grešaka. Na osnovu izvršenih kodova alati generišu rezultate testiranja, pa je ovaj vid testiranja softvera posebno koristan kada je potrebno utvrditi kako se neka aplikacija ponaša kada je istovremeno koristi veliki broj korisnika ili kada je potrebno proveriti veliki broj unosa podataka u nju.
Softver-tester ima specifičnu poziciju između programera i krajnjeg korisnika. On je neka vrsta glasnika koji prenosi važne poruke. Stoga su za njegovo zanimanje neophodne tvrde i meke veštine, kao i još neki „začini” o kojima će biti reči.
Osim manuelnog testiranja softvera, potrebno je da ovladate i automatskim testiranjem pomoću alata Selenium. Pored toga, neophodno je da znate da radite sa čuvenim programima za testiranje performansi (ApacheBench i Apache JMeter) i popularnim alatom za praćenje i analizu mrežnih paketa (Wireshark). Dobra vest je da kada jednom savladate neke od ovih alata, možete ih koristiti za proveru različitih aplikacija i softvera.
Softver-tester treba da poznaje različite bezbednosne koncepte, kao i najčešće korišćene kriptografske tehnike i algoritme, odnosno rad u svim oblastima softverskog testiranja prema standardima IEEE Software Engineering Body of Knowledge.
Kako biste automatski testirali softver, neophodno je da poznajete rad u Pythonu ili Javi bar na osnovnom nivou. Ne samo da ćete na taj način biti bolje plaćeni tester softvera već ćete imati i sjajnu osnovu ukoliko nekad poželite da postanete programer.
Sada smo već na teritoriji mekih veština. Softver-tester mora da bude u stanju da jasno prenese rezultate svog testiranja ostatku tima. Svi znamo da programeri umeju da budu pomalo čudni, stoga softver-testeri treba da im prenose greške na dovoljno jasan, ali i uvažavajući način.
Greška jednako problem. Stoga je pronalaženje grešaka zapravo rešavanje problema. Baš kao i problemi, neke greške mogu da se sakriju ispod tepiha, pa je zadatak dobrog softver-testera da ih pronađe kako bi bile ispravljene. Otuda su veštine rešavanja problema i dobro oko za detalje važni za ovu unosnu karijeru.
Ovo nije neophodna veština, ali ukoliko želite da radite za poslodavce širom sveta i budete deo internacionalnih timova, osnovno znanje nekog svetskog jezika poput engleskog ili nemačkog značajno će vam olakšati posao.
E, sada dolazimo do „začina”. Posedovanje međunarodno priznate ISTQB sertifikacije za softver-testere ne samo da predstavlja nezavisnu potvrdu vaših znanja i veština već je i sjajan način da se izdvojite u moru kandidata.
Reč je o neprofitnom internacionalnom udruženju softver-testera čija sertifikacija donosi značajne pogodnosti kao što su:
Kao što smo na početku napomenuli, znanja za ovu karijeru usvajaju se lako i brzo, a prethodno iskustvo, kao ni formalno obrazovanje nisu vam potrebni.
Nema bržeg i efikasnijeg načina za usvajanje znanja za karijeru softver-testera od kvalitetne IT škole.
Na našem programu Software Testing and QA polaznici za samo 12 meseci stiču znanja i veštine koji im omogućavaju da konkurišu za svoj prvi posao u ovoj oblasti.
Ako uzmemo u obzir mentorstvo dokazanih IT stručnjaka, mogućnost pohađanja nastave iz učionice ili na daljinu, prilike za sticanje ISTQB sertifikata i fakultativne kurseve engleskog i nemačkog jezika, usvajanje znanja za ovo profitabilno zanimanje trebalo bi da bude lako i brzo.
Da živite od tuđih grešaka, prijavite se ovde.
Škola za građenje profitabilne
karijere programera. dizajnera. administratora. developera. 3D stručnjaka. IT menadžera.
Želite dobru platu?
Možemo da pomognemo. Slaćemo Vam uputstva, pozive na besplatne seminare i vesti sa ITAcademy. Samo unesite vaš e-mail i ime.
Copyright © ITAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar