Spremite se:
Odaćemo vam jednu tajnu koja će vas istovremeno iznenaditi i zabrinuti, ali će vam i probuditi nadu. Drugim rečima: promeniće način na koji posmatrate stvari.
Jeste li spremni?
Osvrnite se oko sebe, gde god da ste u trenutku dok ovo čitate:
Uskoro ćete biti okruženi pametnim stvarima! I biće ih sve više. Zapravo mnogo više nego nas ljudi.
Ne govorimo o pametnim telefonima i satovima, već o pametnim tosterima, frižiderima, pametnim kućama, pa čak i čitavim pametnim gradovima.
Internet of Things je stigao. I tu je da ostane.
Internet stvari više nije futuristička utopija, već sadašnjost koja se odigrava pred našim očima.
Šta on zapravo predstavlja, da li treba da se radujemo ili brinemo, kako će uticati na naše živote i kakve prilike će nam otvoriti – teme su kojima ćemo se pozabaviti u ovom postu.
Šta zapravo podrazumeva Internet of Things
Reč je o pametnom umrežavanju uređaja, čime oni postaju povezani preko interneta i mogu da razmenjuju podatke između sebe. Nije u pitanju samo povezivanje pametnog telefona i računara, već i aparata za kafu, frižidera, lampi…
Gotovo svaka stvar koja vam padne na pamet moći će da bude umrežena.
Predviđanja kažu da će do 2020. godine:
Procena je da će ovo biti pametna investicija koja će doneti profit od 13 biliona dolara do 2025. godine.
Zamislite da je alarm koji vas budi ujutru povezan sa vašim aparatom za kafu tako da, kada on zazvoni, aparat već počne da priprema dragoceni napitak bez kojeg neki od nas ne mogu da počnu dan.
Ili da vas frižider sam obaveštava kojim namirnicama ističe rok trajanja, a koje bi trebalo da dokupite.
Ili da nikada više ne zaboravite da isključite svetlo u kupatilu, jer vaša kuća automatski gasi svetlo kada nema nikoga u prostoriji.
Ovo su tek neki od načina na koji će IoT promeniti naš svakodnevni život.
Istina je, međutim, da će on biti primenjiv na mnoštvo industrija.
Mesta gde će nova rešenja biti široko korišćena jesu gradovi:
Senzori će se ugrađivati u mostove, puteve i zgrade i slaće podatke o njihovom stanju: kada je vreme za radove i sanaciju.
Takođe, neće više biti lutanja u potrazi za parking mestom, vaš automobil će dobijati podatke gde je slobodno.
Odlaganje otpada postaće efikasnije jer će podaci signalizirati kada su kante pune.
Energetska efikasnost biće poboljšana: na solarnim klupama punićemo svoje telefone i očitavati podatke o kvalitetetu vazduha koji dišemo.
Industrija u kojoj se očekuju posebni benefiti od IoT-a jeste medicina.
Već se testiraju insulinske pumpe koje automatski regulišu doze insulina u krvi, povezivi aparati za inhaliranje i umrežena kontaktna sočiva.
Radi se, zapravo, na razvijanju čitavog niza aparata koji će slati realne podatke o pacijentovom stanju i omogućavati pravovremenu dijagnozu i tretman.
Ipak, pored svih benefita, postoji jedan veliki izazov koji pred nas stavlja pojava IoT-a:
BEZBEDNOST.
Jedna strepnja može se čuti sve češće među stručnjacima zaduženim za razvijanje IoT-a.
Reč je o paradoksu:
Toliko povezanih sprava koje treba da nam olakšaju život – učiniće nas zapravo ranjivijim.
Zamislite šta bi hakovanje samo nekog od aparata u mreži moglo da učini:
Jedno je jasno:
Dok neki podaci koji se na ovaj način prikupljaju predstavljaju javno dobro, kao što je stepen kvaliteta vazduha, lični podaci ljudi mogu biti zloupotrebljeni za narušavanje privatnosti.
Ovo ne znači da IoT nije dobro rešenje, već da će biti potrebno da se ulože veliki novac i trud u izgradnju sigurnosnih sistema.
Nema sumnje da će razvijanje IoT-a uticati i na poslove kakve ih znamo. Mnoge operacije postaće automatizovane tako da će zaposleni imati više vremena da se bave kreativnim stranama posla. Na raspolaganju će biti veliki broj podataka, čime čitav proces postaje efikasniji.
Ovo pruža zanimljive prilike za marketare, ali i blogere koji su fascinirani novim mogućnostima.
STALNO AKTIVNA FOKUS GRUPA
Zahvaljujući senzorima i podacima koje šalju, proizvođači će moći da vide kako kupci koriste njihove uređaje u realnom vremenu. Na osnovu toga donosiće odluke koje elemente treba poboljšati ili kako da dizajn postane što personalizovaniji.
Ovo je veliki dobitak:
- marketari će uvek na raspolaganju imati fokus grupu.
Takav uvid u potrošače i njihovo ponašanje u stvarnom životu omogućiće personalizovan pristup i kreiranje kampanja kakve do sada nisu bile moguće.
Očekuje se da zbog ovoga dođe do porasta kvaliteta proizvoda i daleko boljeg korisničkog iskustva.
Internet of Things utiče na sve pore marketinga, pa i na relativno jednostavnu stvar kao što su reklame u liftu:
Zamislite lift u nekoj poslovnoj zgradi u kojoj ima više kompanija. On je povezan sa displejom na kom se puštaju reklame. U zavisnosti od toga na koji sprat ide osoba koja se njime vozi (u koju firmu) i kakvo je vreme napolju, lift će birati koje reklame pušta. Na primer, ukoliko je sneg, reklamiraće se sniženje cena zimskih kaputa, ukoliko je kiša, na reklami će se nuditi kišobrani.
Dakle, oglašavanje će se prilagođavati:
Očekuje se da IoT redefiniše mnoge poslove. Međutim, jedna stvar je sigurna:
Internet of Things neće moći bez programera.
Koji su programski jezici koji se sada koriste za pisanje koda aplikacija u Internet of Things i koji će se koristiti u budućnosti?
Ili drugim rečima:
Kako možemo da naređujemo umreženim stvarima
Programeri koji rade na razvoju IoT-a koriste mnoge jezike koji se upotrebljavaju i za desktop računare.
Naravno, u zavisnosti od toga za koji deo IoT sistema pišete kod, razlikovaće se i izbor jezika.
Istraživanje sprovedeno sa programerima koji pišu za IoT otkrilo je da su među najpopularnijim jezicima:
Java
Jezik koji je poznat i pod alternativnim nazivom „napiši jednom, izvršavaj svuda“. Prednost Jave je što developeri mogu da napišu kod i debaguju ga na svom desktopu, a potom ga puste na bilo koji čip sa Java Virtual Machine.
C
Za programere koji pišu za najniže nivoe softvera, one najbliže hardveru, ovo je jedan od najpopularnijih jezika. On dozvoljava developerima da menjanjem delova koda izvuku najbolje performanse od sprava koje ne rade dobro.
Ovaj jezik mnogi povezuju sa iskačućim obaveštenjima na našim ekranima. Međutim, on ima priličnu popularnost kod programera koji rade IoT:
- 41,8% njih koristi JavaScript.
Upotreba JavaScripta uglavnom je vezana za servere koji sakupljaju i čuvaju informacije.
Ovaj jezik predstavlja malo iznenađenje kada je u pitanju njegova upotreba za IoT. Međutim:
- 11,2% programera kaže da uključuje PHP kod.
Osim na serverima, programeri nalaze neočekivanu primenu PHP koda i na najnižim nivoima.
Ono što je doskora bilo nezamisliva budućnost o kojoj smo mogli samo da čitamo u romanima naučne fantastike danas postaje realnost koja se ubrzano razvija. Ona će poboljšati kvalitet naših života, ali i izmeniti način na koji obavljamo poslove.
Ovo znači da ćemo morati da usvajamo nova znanja i veštine kako bismo odgovorili izmenjenim zahtevima tržišta. Na taj način razvijaćemo se i mi.
Kako da se za samo godinu dana pripremite za budućnost, pogledajte na ITAcademy.
Povezani tekstovi
Škola za građenje profitabilne
karijere programera. dizajnera. administratora. developera. 3D stručnjaka. IT menadžera.
Želite dobru platu?
Možemo da pomognemo. Slaćemo Vam uputstva, pozive na besplatne seminare i vesti sa ITAcademy. Samo unesite vaš e-mail i ime.
Copyright © ITAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar