Zašto je volontiranje poželjna stavka u vašem CV

Zašto bi se neko odlučio za dobrovoljni rad bez naknade? Razloga je mnogo – od jednostavne želje da se nekome pomogne do sticanja iskustva koje može biti ključno za karijeru.

Kako mu i samo ime govori, volontiranje podrazumeva posvećivanje vremena nekoj aktivnosti od društvenog značaja. Za svoj rad pritom nećete dobiti platu ili honorar (možda džeparac, ali o tome kasnije). Zašto bi onda neko radio besplatno?

Pre nego što odgovorimo na to pitanje, moramo prvo da rešimo neke nedoumice u vezi sa ovim oblikom rada. Mnogi ovu aktivnost povezuju sa praksom ili probnim radom u nekoj firmi. Iako postoje određene sličnosti, volontiranje se pre svega razlikuje po tome što rezultat vašeg rada ne sme da bude profit kompanije. A to je samo jedna od stavki.

Šta je volontiranje? 

Najprostije rečeno, reč je o dobrovoljnom radu na određeni period bez nadoknade. Svrha ovog rada može da bude isključivo opšte dobro, tj. društvena korist, a nikako profit. To je izuzetno važno napomenuti, jer mladi često budu zbunjeni, pa ovu aktivnost iz neznanja poistovećuju sa praksom ili probnim radom u nekoj kompaniji.

Dobar primer ove aktivnosti jeste pomoć koju su građani pružali za vreme poplava. Ipak, postoje i poslovi koji nisu u vezi sa vanrednim situacijama, već su u vezi sa svakodnevnim aktivnostima usmerenim ka pomaganju drugima. Iako mnogi misle da je reč o fizički teškim poslovima, istina je da su sve veštine dobrodošle.

Zakon jasno opisuje situacije u kojima je moguće raditi bez nadoknade, pa tako, na primer, volontiranje u marketinškoj agenciji nije dozvoljeno. Izuzetak može eventualno da bude slučaj gde se kompanija u potpunosti odriče stečene zarade u humanitarne svrhe.

Za ovakve slučajeve je potrebna posebna dozvola, jer nije dozvoljeno angažovati radnike bez nadoknade ukoliko je reč o poslu koji donosi profit kompaniji. Na ovaj način se od zloupotreba štiti plemenitost dobrovoljaca i njihov rad. Jasno je da nije korektno raditi besplatno kako bi neki poslodavac imao dodatnu zaradu. To već spada u zloupotrebu, a inspekcije rada ovakve slučajeve često karakterišu kao rad na crno.

Zašto je dobro volontirati? 

Do sada vam je postalo jasno da ne možete na ovaj način raditi u uspešnim kompanijama kako biste se nametnuli za posao. Ono što možete da uradite jeste da iskustvo (i preporuke) koje steknete iskoristite kao prednost pri konkurisanju za posao. U velikom broju slučajeva volontiranje predstavlja veliki plus za dalju karijeru.

Ako ste se zapitali zašto je to tako, pođite od sebe. Kome biste radije dali posao – studentu bez ikakvog iskustva ili možda onom koji je odlučio da svoje slobodno vreme posveti pomaganju drugima, a pritom je sticao važna poslovna iskustva? Izabrali biste onog drugog, zar ne? Ali šta je on tačno postigao i kako to poslodavci cene? Drugim rečima, kako volontiranje pomaže u pronalasku posla?

Poslodavci, po pravilu, izuzetno cene dodatno zalaganje, požrtvovanost i profesionalnost. Na ovaj način predstavljate sebe, svoje radne navike i poslovne sposobnosti u najboljem svetlu. Kompanijama je to odličan uvid u kvalitet koji pruža kandidat za posao, a kako je reč o konkretnim primerima iz prakse, te informacije često otkrivaju više od CV-ja i pisma o namerama.

Često i same kompanije finansiraju neprofitne projekte gde je cilj ostvarivanje nekog opšteg dobra. S jedne strane, to je dobra PR aktivnost, jer se na taj način kompanija prikazuje kao društveno odgovorna. U pojedinim zemljama ovakve aktivnosti omogućavaju poreske olakšice, što je svakako značajna stavka.

Kompanije ovakvim humanitarnim akcijama ne samo da pospešuju svoj imidž već dobijaju i uvid u rad potencijalnih budućih kadrova. Naime, na ovim projektima se mladima pruža šansa da steknu nova iskustva, dokažu se kompaniji i otvore sebi vrata uspešne karijere. Kako je reč o zaista korisnoj aktivnosti koja u poslednje vreme dobija na popularnosti, sve su brojniji projekti u okviru kojih je moguće sticati važna iskustva.

Na internetu se mogu pronaći brojni konkursi za mlade, kojima se nudi ovaj vid rada. Često je reč o kratkotrajnim aktivnostima, tj. konkretnim projektima na kraći period. Za mlade su ovi poslovi često prilika da nauče nove veštine, putuju i steknu vredna poznanstva. Zato i ne čudi što su oglasi za volontiranje okrenuti pre svega mladima, tj. srednjoškolcima i studentima, najčešće do 30 godina starosti.

Volontiranje mladih 

S obzirom na brojne benefite koje pruža ovaj vid rada, razumljivo je da su mladi najzainteresovaniji. Među njima najviše ima srednjoškolaca i studenata koji imaju želju da se dokažu savladavajući izazove u realnim uslovima. Naravno, ne treba smetnuti sa uma da je glavni cilj pomaganje drugima i poboljšanje uslova života u zajednici.

Kada biraju ove dobrovoljne aktivnosti, mladi se obično odlučuju za oblasti koje su im bliske. Na ovaj način oni uče nove veštine, ali i rešavaju velike životne nedoumice kao što je pitanje buduće karijere. Upravo kroz dobrovoljni rad često je moguće besplatno steći stručna znanja i veštine, što je mnogo vrednije od bilo kakvog honorara.

Iako su tek na početku svog razvojnog puta, i srednjoškolcima i studentima je jasno da će morati da donesu neke važne odluke koje mogu da oblikuju njihov život.

Jedan od najboljih načina za blagovremeno suočavanje sa ovim izazovima jeste dobrovoljni rad i rešavanje konkretnih zadataka. Na ovaj način se dobija velika satisfakcija, jer znate da ste nekome pomogli, dok se, sa druge strane, direktno suočavate sa problemima koji su bliski profesionalnom angažmanu u nekoj firmi.

Dodatna korist ovog načina rada jeste upoznavanje sa drugim kulturama i zemljama. Naime, mnoge međunarodne neprofitne organizacije nude volontiranje u inostranstvu, a dobar primer možete naći ovde. To je za mnoge mlade jedinstvena prilika da posete neku zemlju, nauče nove veštine i steknu dodatno samopouzdanje za dalje usavršavanje i rad.

Ovaj rad u inostranstvu izuzetno je popularan među studentima jer nudi život u drugoj državi uz česte aktivnosti koje su u skladu sa fakultetima koje pohađaju. Treba naglasiti da, iako je reč o volontiranju, postoji određena nadoknada. Pre svega, po pravilu su obezbeđeni prevoz, smeštaj i hrana, a u slučaju dužeg boravka dobija se i džeparac!

Iako je inostranstvo veoma atraktivna opcija, kod nas je volontiranje u Beogradu najzastupljenije. Glavni razlog je to što je ovaj grad svojevrsni centar za školovanje u Srbiji, ali i u regionu. Zbog toga je i prirodno da je moguće prijaviti se na brojne konkurse.

Kako volontiranje pomaže da brže nađemo posao? 

Iako je reč o poslu za koji se ne dobija nadoknada, to je i dalje posao. Zbog toga volontiranje za studente predstavlja odličnu pripremu za buduću karijeru. Iako se radi na dobrovoljnoj osnovi bez nadoknade, postoje obaveze koje se moraju izvršavati. Kako je reč o odgovornom poslu, sve što naučite tokom rada izuzetno je korisno i primenljivo u kasnijem profesionalnom angažmanu.

Šta kaže Zakon o volontiranju? 

Pre nego što se upustite u volontiranje, važno je da se upoznate sa svojim pravima i obavezama. Iako je reč o radu na dobrovoljnoj bazi, postoje jasno definisana pravila svih učesnika. Zakon prepoznaje kratkoročno i dugoročno volontiranje, gde ovo drugo traje duže od 10 časova nedeljno, najmanje tri meseca bez prekida.

Dobrovoljno pružanje usluga od opšteg interesa ne podrazumeva da treba da radite sve što vam se kaže. Budite pažljivi, jer pravila jasno govore šta nije volontiranje:

• vreme provedeno na stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa;
• rad van radnog odnosa;
• obavljanje usluga ili aktivnosti koje je jedno lice dužno da pruži drugom licu;
• izvršavanje sudskih, prekršajnih i drugih odluka nadležnih organa;
• obavljanje usluga ili aktivnosti koje su uobičajene u porodičnim, prijateljskim ili susedskim odnosima;
• obavljanje poslova Crvenog krsta Srbije;
• obavljanje poslova i aktivnosti u političkim strankama, sindikatima i drugim udruženjima;
• obavljanje ad hoc aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro trećeg lica, koje ne traju duže od 10 časova nedeljno, najduže 30 dana bez prekida ili sa prekidima, u toku kalendarske godine.

Iz ovoga se jasno vidi da postoje ograničenja šta može da se radi. To je pre svega definisano kako bi se eliminisala zloupotreba dobrovoljaca.

Strogi uslovi za organizatore 

Kada govorimo o organizatoru volontiranja, i tu postoje ograničenja. Ono najvažnije je da je zabranjeno angažovanje radi ostvarivanja profita. Zakon je tu veoma jasan: „Korisnik volontiranja može biti fizičko lice, pravno lice čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti ili organizator volontiranja čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti.”

To znači da nijedna kompanija ne može da angažuje radnu snagu bez nadoknade, osim ako aktivnost nije od opšteg interesa. Pored pomenutog uslova da kompanija ne ostvaruje profit od vašeg dobrovoljnog rada, postoje dodatna ograničenja. Jedno od njih je da ovaj oblik rada ne može da zameni rad zaposlenih.

Šta više, organizator mora da ima jasan program volontiranja, neophodne obuke (koja je besplatna) i evidentiranje angažmana. Pored toga, postoje dodatne obaveze organizatora da:

• obezbedi volonteru bezbednost i zdravlje tokom obavljanja rada;
• izda potvrdu o volontiranju;
• obezbedi sredstva za obavljanje posla;
• obezbedi tajnost ličnih podataka volontera i zaštitu privatnosti.

Ova pravila su vrlo jasno definisana, pre svega, jer, po zakonu, volonter nema pravo na novčanu nadoknadu ili neku drugu imovinsku korist. Organizatori imaju pravo da angažuju maloletna lica, što znači da je dozvoljeno volontiranje za srednjoškolce. Ipak, zakon u tom slučaju zahteva saglasnost roditelja ili staratelja.

Prava i obaveze volontera 

To što niste zaposleni ne znači da nemate nikakva prava. Kako je reč o radu bez nadoknade, podrazumeva se da organizator pruži osnovne uslove zar rad. Takođe je moguće dobiti i nadoknadu putnih troškova, smeštaj i ishranu.

Ono što će mnoge iznenaditi jeste i mogućnost dobijanja džeparca! Naime, u slučajevima dužeg angažmana moguće je isplatiti nadoknadu u iznosu do 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade u Srbiji. Iznos je finansijski ograničen kako bi se jasno razlikovao dobrotvorni rad od profesionalnog angažmana i plate. Na ovaj način se dodatno obezbeđuju fer uslovi i smanjuje šansa za neku zloupotrebu.

Kada je reč o odlasku u inostranstvo, primenjuju se zakoni države u koju se ide, što znači da džeparac može da bude i višestruko veći. Treba naglasiti da ovaj vid finansiranja nije obavezan i zavisi isključivo od dogovora oko uslova rada koji se definiše ugovorom o volontiranju.

Pored toga, imate pravo da znate šta ćete raditi i u kom trajanju. Ukoliko to želite, možete da zahtevate da dobijete u pisanom obliku opis usluga ili aktivnosti. Na ovaj način se garantuje da uvek budete obavešteni šta se od vas očekuje kako se ne biste našli u situaciji da radite nešto što nije po zakonu.

Kao što imate prava, tako imate i obaveze. Od vas će se očekivati da poštujete zakon i izvršavate obaveze koje su vam date. U isto vreme, dužni ste da odbijete rad koji nije u skladu sa zakonom ili ugovorenim obavezama. Sve ostale obaveze potpadaju pod zdrav razum, što podrazumeva odgovoran rad koji ne ugrožava život učesnika.

Kako izgleda ugovor o volontiranju? 

Kao i svaki drugi posao, i u ovom slučaju morate da imate zvanični dokument koji definiše vaš budući dobrovoljni rad. Iako nije uvek slučaj, postoje situacije kada je neophodno da se sastavi ugovor o volontiranju.

To se radi, između ostalog, u slučaju dugoročnog volontiranja ili obavljanja aktivnosti u inostranstvu za organizatora iz Srbije. Važno je znati da uvek možete da zahtevate kreiranje ugovora, bez obzira na dužinu angažmana.

Kako je reč o dobrovoljnoj aktivnosti, u svakom trenutku možete da prestanete da volontirate. Ukoliko imate potpisan ugovor, potrebno je da ga raskinete na ugovoren način bez obaveze navođenja razloga. Ova sloboda je data, pre svega, jer se smatra da neko ko radi dobrovoljno i bez nadoknade ima pravo da tu aktivnost prekine kad god poželi.

Sa druge strane, organizator nema tu fleksibilnost, pa raskid ugovora može da se ostvari samo ispunjavanjem propisanih uslova. To je pre svega završetak planirane aktivnosti, nemogućnost dalje organizacije, neispunjavanje dogovorenih obaveza dobrovoljca i nedolično ponašanje.

Ne postoji uniformisan izgled ugovora, tako da ne treba da bude iznenađenje ukoliko dobijete različite ugovore od različitih poslodavaca. Ono što je važno jeste šta u njima piše, pa je stoga potrebno da uvek pročitate ovaj dokument pre nego što ga potpišete.

Šta posle volontiranja?

Nakon što izvršite svoje obaveze, imate pravo da dobijete zvanični dokument kao dokaz vašeg rada. Ukoliko ste ostavili dobar utisak, dobra je ideja da zamolite organizatore da vam napišu preporuku. Nju treba da potpiše i pečatira odgovorno lice.

Na ovaj način obezbeđujete sebi izuzetno važne preporuke koje i te kako vrede. One će vam pomoći da već prvi konkurs za posao bude pozitivno iskustvo. Kako budete unapređivali svoju karijeru, shvataćete vrednost diploma i sertifikata koji otvaraju mnoga vrata.

Volontiranje donosti veliku ličnu satisfakciju, jer je reč o plemenitoj aktivnosti, a, sa druge strane, govori i o vašim radnim navikama i ambicijama. Ne propustite da na pravi način izgradite svoju karijeru tako što ćete se stručno usavršavati i svoja znanja koristiti za pomaganje drugima, ali i sebi. To je najbolji put do uspešne karijere!