Kako do posla junior programera?

Bez obzira na to da li ste tek na početku svog profesionalnog razvoja ili želite da promenite karijeru i okušate se u IT sektoru, jedno je sigurno: počećete od pozicije junior programera. To je prvi stepenik ka uspešnoj karijeri. I kao što to obično biva, prvi korak ume da bude i najteži. Međutim, jednom kada probijete led, sve kasnije postaje lakše.

Dakle, kako da najbrže dođete do svog prvog posla kao junior diveloper?

Odaberite pravo IT školovanje

Najpre su vam potrebni odgovarajuća znanja i veštine koji će vam omogućiti da obavljate posao koji želite.

Kada je u pitanju programiranje, znanja je moguće steći na različite načine, ali je jedan od najboljih i najbržih putem odgovarajućih kurseva. Mnogi uspešni programeri visoko vrednuju ovaj vid učenja, a i sami su svoja znanja stekli na taj način.

Naravno, IT oblast je veoma široka i u okviru nje možete se specijalizovati za različite jezike i pozicije. Zato pre započinjanja školovanja treba da odlučite koji program želite da završite.

Najbolji način da ovo uradite jeste da postavite sebi odgovarajuća pitanja: zbog čega želim da naučim da programiram; da li tražim promenu karijere; da li želim da usavršim dodatne veštine koje će mi omogućiti unapređenje u trenutnoj kompaniji ili želim da kreiram aplikacije koje će ljudi širom sveta koristiti.

Odgovori na ova pitanja trebalo bi da vam pomognu u orijentaciji kada je vaša buduća karijera u pitanju. Jednostavno, zahvaljujući njima, imaćete bolju predstavu šta biste želeli da radite u okviru IT sektora: da li želite da budete frontend, backend, full stack progamer ili možda mobile diveloper i tako dalje. Jedan od načina da se odlučite za program i usmerenje u karijeri jeste i da pitate sebe šta očekujete od posla progamera: da li vas više privlače tehnologije koje je lakše savladati, velika zarada ili uživate u izazovima i rešavanju složenih problema.

SAVET: Ponekad je početnicima teško da se odluče koji programski jezik prvo da savladaju. Previše informacija može vas potpuno dezorijentisati. Zbog toga je možda najbolje da poslušate savete profesionalaca i iskusnih progamera, a oni početnicima preporučuju da, pre svega, nauče Python, C# ili Java Script. Ove tehnologije vam pružaju najviše mogućnosti i fleksibilnosti u karijeri, a uz to su i veoma plaćene.

Stoga, koji god od ovih jezika da izaberete, nećete pogrešiti.

Da li vam više odgovaraju tradicionalni ili online kursevi?

Jednom kada ste rešili koji program da upišete, treba da razmislite i kako da ga najbolje i najbrže savladate. Nekim ljudima obaveze dozvoljavaju da redovno dolaze na predavanja i znanja najbolje usvajaju u strukturisanom okruženju kakvo je učionica. Drugima možda obaveze ne dozvoljavaju da prate fiksni raspored, stoga više preferiraju da uče online, svojim tempom i u vreme koje njima odgovara.

Dakle, u odnosu na vaše obaveze i afinitete, možete se odlučiti za tradicionalno ili školovanje na daljinu.

Ono što je važno da znate jeste sledeće: i tradicionalno i školovanje na daljinu imaju svoje prednosti i mogu vas dovesti do istog cilja – usvajanje znanja i veština neophodnih da biste postali programer.

Dakle, nijedan od ova dva vida školovanja nije bolji od drugog, već je samo pitanje vaših obaveza i afiniteta. Izbor načina pohađanja nastave prilagodite sebi i nećete pogrešiti.

Kako do posla nakon obuke?

Dobijanje prvog posla može da bude izazov. Tek ste završili školovanje, entuzijastični ste, sveži, imate želju, volju, ali vam fale iskustvo, kontakti…

Susrećete se sa nečim što se naziva paradoks prvog posla?

Reč je o sledećem: većina poslodavaca traži nekoga sa iskustvom, a kako steći iskustvo ako ne dobijate šansu da radite.

Ovo jeste mala prepreka, ali ne i razlog za zabrinutost.

Naime, u IT-ju je situacija nešto bolja nego u ostalim oblastima. Zahvaljujući ekspanziji tehnologije i razvijenoj zajednici programera, sada možete steći (internacionalno) iskustvo u programiranju, čak i ako formalno nemate posao.

Kako sve možete sticati iskustvo dok ne dobijete prvi posao?

Ako pitate starije programere koji bi savet dali kolegama koje tek počinju, odgovor bi bio:

„Uvek kodirajte.”

Dakle, nemojte čekati prvi posao da biste pisali kod. Uvek kodirajte, bez obzira na to da li radite za klijenta, kompaniju ili vežbate. To može da bude teško kada nemate stalan posao, ali jedan od načina da ostanete u ritmu jeste da:

Radite freelance poslove. Otvorite profil na nekoj od platformi za freelancere i ponudite svoje usluge klijentima širom sveta. U početku nemojte preterivati sa cenom svog rada, cilj je da pre svega sakupite neophodno iskustvo. Ovo će vam pomoći da napredujete, a i doneće vam određene prihode koji će vam biti od koristi dok ne nađete stalan posao ili dok ne postanete freelancer koji radi za veće sume.

Učestvujte u open-source projektima. Jedan od najboljih načina da vežbate kodiranje jeste da učestvujete u open-source projektima. Oni vam pružaju priliku da radite u timu sa programerima različitog iskustva na projektima koji vas interesuju. Na ovaj način ne samo da ćete steći veštine već možete i uspostaviti značajne kontakte za koje postoji šansa da vas odvedu do prvog posla. Takođe, videćete kako izgleda rad u većem timu i tako ćete se pripremiti za prvi posao u nekoj kompaniji.

Potražite (ne)plaćenu praksu. Praksa je sjajan način da iskusite rad u kompanijskom okruženju, naučite da funkcionišete u timu i radite na realnim projektima. Ukoliko se dobro pokažete, praksa može prerasti i u ponudu za posao. Manje je bitno da li je plaćena, dobra praksa će vam pre svega pružiti neophodne veštine iz programiranja, ali i iskustvo i sposobnost rada u kompaniji, što će budući poslodavci sigurno ceniti.

Šta treba da znate prilikom prijavljivanja na konkurse za posao?

Programeri početnici često osećaju nedostatak samopouzdanja zbog činjenice da nemaju veliko znanje ni iskustvo kao njihove starije kolege, da im formalno obrazovanje nije veliko ili da nemaju šta da ponude kompaniji u kojoj konkurišu.

Kada su u pitanju junior diveloperi, sve ovo su uglavnom bezrazložne brige. Naime, programeri početnici se ne zapošljavaju zbog znanja ili iskustva, već zbog strasti i posvećenosti. Oni predstavljaju pogodan materijal iz koga će s vremenom izrasti kvalitetan programer.

Ukoliko ste spremni na vredan rad i usavršavanje, vi ćete budućoj kompaniji biti od izuzetnog značaja i svaki poslodavac će to i prepoznati. Stariji programeri u kompaniji često vole da pomažu mlađim kolegama da ostvare pun potencijal jer tako doprinose kvalitetu njihovog tima.

Zapamtite, niko od junior divelopera ne očekuje visoko znanje. Ono se stiče posvećenošću, istrajnošću, spremnošću na rad i usavršavanje.

Kako predstaviti svoje znanje i veštine budućem poslodavcu?

Kada ste početnik, niko od vas ne očekuje da imate previše iskustva, kao ni rad na nekim velikim projektima. Međutim, postoji nekoliko stvari koje vam mogu pomoći da zainteresujete potencijalnog poslodavca i izdvojite se od drugih kandidata.

Kreirajte svoj sajt. Ono što vam može pomoći jeste da imate sopstveni sajt na kome predstavljate sebe i svoje veštine. To ne mora biti ništa komplikovano – i najjednostavniji sajt će pokazati da imate inicijativu i da ste u stanju da kreirate nešto sami.

Otvorite profil na LinkedInu. LinkedIn je najveća baza za povezivanje kandidata i poslodavaca i stoga je veoma važno da budete prisutni na toj mreži. Vodite računa da adekvatno popunite profil, te ga ispunite svim relevantnim znanjima i veštinama, kao i svim mogućim iskustvima koja mogu da se povežu sa poslom.

Kreirajte kvalitetan CV. CV možete menjati u zavisnosti od onoga što se traži na poslu za koji konkurišete. Tako ćete jedanput istaći jedna znanja, veštine i iskustva, a drugi put druga. Važno je da CV ne bude duži od jedne stranice, da je pregledno napisan, da sadrži najvažnije informacije o vašem obrazovanju, znanjima, veštinama i prednostima. On mora biti i na srpskom i na engleskom, a kada je u pitanju iskustvo, navedite sve od prakse, preko open-source projekata, do freelance poslova. Pored svakog projekta u zagradi možete staviti i tehnologiju kojom ste se koristili. Kako da napišete CV koji vas izdvaja od drugih, možete saznati ovde.

Pripremite se za intervju. Jednom kada dobijete poziv na razgovor, potrebno je i da se pripremite. Saznajte što više možete o kompaniji, njenim vrednostima i ciljevima i razmislite kako se vi tu uklapate. Takođe, saznajte koje programske jezke kompanija koristi prilikom pružanja svojih usluga, bacite pogled na kod sajta i eventualno predložite neke umesne sugestije. Ovi saveti pomoći će vam da zablistate na intervjuu.

Sa kojim se preprekama suočavaju programeri početnici i kako da ih prevaziđete?

Dobijanje prvog posla je sjajna stvar. To znači da ste dobili priliku da zvanično započnete svoju (novu) karijeru. Kao početnik, verovatno ćete se na svom poslu susresti sa nekim od najčešćih izazova junior divelopera. Upoznajte neke od njih, kao i najbolje načine da ih prevaziđete.

• Netraženje pomoći od kolega. Junior diveloperi ponekad izgube previše vremena pokušavajući da sami pronađu rešenje za neki problem. Bilo da ne žele da smetaju starijem kolegi, plaše se da ne pokažu neznanje ili su jednostavno naučili da sve sami rešavaju, ma koliko im vremena trebalo za to, oni jednostavno izbegavaju da potraže pomoć. Nemojte praviti ovu grešku: niko od vas ne očekuje da sve znate. Pitajte jer je to često najbolji način da nešto naučite, ali i da završite posao u predviđenom roku.
• Imposter sindrom (sindrom uljeza). Kada počinjemo nešto novo u čemu nemamo dovoljno znanja ili iskustva, ponekad se osećamo kao uljezi. Ovo je posebno slučaj sa programerima početnicima. Suočeni sa količnom znanja senior divelopera, obimom posla i rokovima, juniori ponekad počnu da preispituju sebe da li uopšte imaju to što je potrebno da bi postali uspešni. Ovo je sasvim normalno osećanje. Ono što bi trebalo da znate i da nikad ne zaboravite: čim ste uspeli da postanete junior, imate u sebi ono što je potrebno da biste bili i senior jednog dana. Zato ne dozvolite da vas sumnja preplavi. I vaše starije kolege kojima se sada divite bile su jednom tu gde i vi. Znajte: s vremenom ćete postajati sve bolji. Zato izdržite.
• Postavljanje sebi prevelikih očekivanja. Mnogi programeri početnici jednostavno traže od sebe previše. Kada ne uspeju da zadovolje svoje nerealistične težnje, počinju da sumnjaju u sebe. Međutim, programiranje je veoma široko i, bez obzira na veličinu vašeg iskustva, uvek traži od vas da se razvijate i usavršavate, to je oblast u kojoj stalno ima mesta za napredak. Dakle, umesto da se brinete, budite spremni da radite, učite i shvatite da je biti programer putovanje, a ne cilj i da nikada nećete biti savršeni. Ali baš zato je zanimljivo i dinamično jer će vas uvek terati da budete sve bolji i bolji, da saznajete nove stvari i da tako tokom čitave karijere ostanete sveži i entuzijastični.
• Primanje kritike previše lično. Kada vam stariji kolega ispravi kod, predloži neku sugestiju ili da savet, nemojte to primati lično. Shvatite to kao priliku za učenje i pokušajte da razumete ono što vam govori. Važno je da svoj ego ostavite po strani i budete skromni i spremni za usvajanje novih stvari. Samo tako možete zaista da napredujete.
• Nedovoljno samostalnog istraživanja. Uvek je dobro pitati kolegu za pomoć i postavljati pitanja koja vam mogu pomoći da budete bolji u svom poslu. Međutim, pre nego što počnete to da radite, obavite istraživanje, odnosno uradite domaći. Kada ovladate dostupnim informacijama, tek tada ćete moći da postavite smisleno pitanje koje će vam zaista koristiti. Dakle, nemojte pitati svoje kolege za odgovore do kojih uz malo truda možete i sami da dođete.
• Poređenje sa drugima. Nemojte sebe porediti sa drugim diveloperima, posebno iskusnijim i starijim od vas. Samo ćete se osećati loše i izgubiti samopouzdanje. Zapamtite: i najbolji programeri nekad su bili početnici baš kao i vi. Oni znaju kroz šta prolazite i pomoći će vam. Da biste bili kao oni, potrebno je da prođe vreme koje ćete ispuniti radom i učenjem. Otkrićemo vam jednu tajnu: veliki majstori su samo početnici koji nisu odustali.

Kakvu platu možete očekivati kao junior diveloper?

U zavisnosti od programskog jezika, plate junior divelopera iznose oko 700 evra. Međutim, u praksi to ne znači da ćete odmah po završetku školovanja naći posao sa tolikom zaradom. U početku ćete možda morati da radite za nižu sumu. Međutim, ovo je period u kome u prvom planu ne treba da bude isključivo zarada, već sticanje iskustva i znanja. Vreme koje provedete radeći za nešto nižu cifru doneće vam i pregršt iskustva i veština, zahvaljujući kojima ćete vrlo brzo doći do veće plate. Ukoliko ste uporni i vredni, vaša zarada će se s vremenom uvećati.

Ovaj savet uštedeće vam godine: ukoliko se razočarate zato što smatrate da vam je početna zarada manja od one koju ste želeli i odustanete, vreme će svakako proleteti, ali vaša plata neće porasti. Ne dozvolite sebi da se za nekoliko godina sa uzdahom kajete i govorite: „Koliku bih sad platu imao da nisam odustao.”

Dakle, pravi stav je da mislite o tome gde želite da dođete u svojoj karijeri, a ne odakle ste počeli. Pre nego što stignete da otkucate „hello world”, videćete da ste na sigurnom putu ka ostvarivanju svojih ciljeva.

Budite uporni i obezbedićete mesto junior developera

Traženje prvog posla može da bude stresno i da ponekad traje duže nego što bismo to želeli. Ali to je put kojim je svako morao da prođe. Važno je da budete istrajni i upornost će se isplatiti.

Pratite oglase na Infostudu i ostalim sajtovima za oglašavanje poslova, kreirajte svoj profil na freelance platformama, posećujte različite grupe i zajednice na društvenim mrežama gde ponekad poslodavci traže kandidate, posećujte meetupove, seminare, održavajte kontakt sa kolegama iz svoje profesije i kodirajte, kodirajte, kodirajte...

Ono što treba da znate: školovanje je samo početak. Ono je neophodan uslov da biste stekli znanja i veštine koji vam omogućavaju da se oprobate u IT svetu. Ali samo školovanje vam ne garantuje da ćete u tom svetu i uspeti. Sve na kraju zavisi od vas. Pored školovanja, potrebno je da aktivno tražite posao, prilike za kodiranje, da se stalno usavršavate i održavate kontakte sa drugim programerima, jer od starijih i iskusnijih kolega ne samo da možete mnogo da naučite već i da dođete do prilike za posao.

Zapamtite, niste sami: školovanje na ITAcademy donosi vam mogućnosti plaćene prakse, preporuku kod poslodavaca, podršku najkvalitetnijih divelopera u našoj zemlji i mnoge alate i servise za uspešno planiranje karijere.

Srećno!