Volontiranje u inostranstvu: Ček-lista pred putovanje

Skoro svako od nas u svojoj okolini ima barem jednu osobu koja ima volontersko iskustvo realizovano van granica zemlje. Od te osobe smo čuli kako je volontiranje u inostranstvu na mnogo načina bilo sjajno iskustvo, pa smo i sami poželeli da volontiramo, ali to nikad nismo uradili. Odlična vest je da nikad nije kasno da za dobre ideje, pa tako i vaš put i upoznavanje sveta ne mora da se više odlaže! Naravno, za taj poduhvat je potrebna određena priprema. Naime, volontiranje kao vannastavna aktivnost nosi sa sobom mnoge benefite, od sticanja novih konekcija, usavršavanja govorničkih i komunikacionih veština, do sticanja jedne šire perspektive kako stvari u svetu funkcionišu. Međutim, za taj poduhvat je potrebna određena priprema. Viza, pasoš, poznavanje jezika, smeštaj (privatni ili volonterski kampovi) jesu stavke o koje treba detaljno razmotriti.

Ukoliko tada nije bilo dovoljno vremena ili informacija, a želja za volontiranjem i dalje postoji, ovaj tekst će vam dati elementarne informacije o prijavama i ček-listu potrebnih putnih isprava da otpočnete svoju volontersku avanturu.

Kako se prijaviti za volontiranje u inostranstvu

Najlakši način jeste preko međunarodnih volonterskih organizacija. Prostom pretragom na internetu možete pronaći onu koja odgovara vašim željama i interesovanjima. Volonterske organizacije nude projekte za prakse sačinjene od mreža projekata širom sveta. Većina međunarodnih volonterskih organizacija obezbeđuje mogućnost onlajn-prijavljivanja. Stoga ne morate brinuti o troškovima slanja pisma niti o tome da li će vaša prijava stići na adresu. 

Neke organizacije nude aplikaciju u PDF-u, koju morate odštampati (ili popuniti onlajn) i poslati preko mejla. Formulari mogu biti dugi, sa mnogo detalja. Od obaveznih podataka tu će biti uobičajeni elementi: ime, adresa, broj telefona, kontakt u slučaju opasnosti i organizacija kojoj pripadate – mnogo puta će to biti univerzitet ili kompanija.

Pored birokratskih podataka, neke od njih tražiće vam da napišete kratak esej koji opisuje vaše prethodno volontersko iskustvo, razloge zašto se prijavljujete ili motivaciju da volontirate u određenoj zemlji. Odvojte vreme za ovaj deo procedure, jer od njega zavisi da li ćete biti prihvaćeni za volontiranje u inostranstvu.

Uvek dodatno opišite svoje veštine, obrazovni profil i iskustvo koje vas kvalifikuje da baš vi budete izabrani. U nastavku teksta saznajte na koja dokumenta i zahtev bi svako ko planira volontiranje u inostranstvu pravovremeno trebalo da obrati pažnju.

Pasoš

Pre svega, morate imati pasoš koji je validan tokom celokupnog trajanja vašeg boravka u inostranstvu. Kao što će biti napomenuto u sekciji o vizama, dobro je da on ne ističe blizu datuma kraja vašeg volonterskog posla, jer to povećava bojazan imigracione policije zemlje u koju dolazite. Iako su šanse da se to desi male, oni mogu pomisliti da planirate da ilegalno ostanete u zemlji nakon isteka pasoša i iz tog razloga mogu zahtevati dodatne dokaze. Ovaj stres možete lako izbeći pravovremenim produživanjem putne isprave.

Izdavanje novog pasoša može trajati duže nego što očekujete, tako da je najbolje da, ukoliko je potrebno, ovu proceduru obavite ili započnete mnogo pre puta. Obično proces možete ubrzati plaćanjem naknade za ekspresno izdavanje pasoša. Ipak, čak i ubrzana procedura može trajati više nedelja.

Povedite računa i o tome da unapred imate spremnu fotografiju po standardima za pasoš (35 × 45 mm), ne stariju od 6 meseci, ukoliko vaša država dozvoljava da sami napravite i dostavite fotografiju za putnu ispravu. Službenik upravne jedinice policije u kojoj ste registrovani u Republici Srbiji ili konzularno odeljenje Republike Srbije u inostranstvu prilikom predaje zahteva za izdavanje novog pasoša napraviće na licu mesta fotografiju.

Većina zemalja će očekivati da imate jednu praznu stranicu za pečate, naročito ako poželite da produžite boravak i aplicirate za novu vizu.

Viza

Jedan od najvažnijih koraka je prijava za vizu. Ovaj proces varira od mnogo faktora uključujući u koju zemlju putujete, koji pasoš imate, koliko vremena planirate da provedete u inostranstvu i slično. Dobra vest je da će vam za volontiranje u inostranstvu uglavnom biti potrebna turistička viza.

Kako da je dobijete? Prvi korak je poseta veb-stranice ambasade zemlje u koju planirate da putujete. Obratite pažnju šta su zahtevi koji se odnose na putnike iz vaše zemlje. Može se desiti da vam viza uopšte nije neophodna, što je, primera radi, slučaj sa zemljama Evropske unije za kraće boravke. 

Ipak, da biste izbegli neprijatnosti, uvek se morate uveriti da pasoš ne ističe u minimalnom periodu od tri meseca od željenog datuma ulaska. Idealno je da putna isprava važi barem još šest meseci. Ako viza zauzima jednu celu stranicu pasoša, od vas će se tražiti da imate barem dve susedne potpuno prazne strane – bez pečata. Ponekad je samo da bi se zadovoljio ovaj zahtev potrebno izvaditi novi pasoš.

U nekim slučajevima moći ćete da za vizu aplicirate preko interneta ili na aerodromu po dolasku. Ipak, najbolje je da učinite sve da vizu obezbedite pre putovanja.

Čak i ako ne planirate da produžite svoj boravak, dobro proučite pravila za obnavljanje vize u slučaju da promenite planove dok volontirate u inostranstvu. Na ovaj način ćete preduprediti neprijatna iznenađenja ukoliko promenite svoje planove. 

Pojedine zemlje strancima propisuju maksimalan boravak u toku godine (primera radi šest meseci u 12 meseci ili 90 dana u 180 dana). Jedne će vam dozvoliti da vizu produžite dok ste na licu mesta, a druge ne. I ovi zahtevi uglavnom nisu univerzalni, već se mogu razlikovati u odnosu na vaše državljanstvo i bilateralne sporazume koje vaša zemlja ima sa ostalim državama.

Najzad, produžetak vize nekad može biti puka formalnost koju ćete okončati za nekoliko minuta. S druge strane, ovaj proces se može odužiti na više nedelja. Pravila takođe variraju. Dok za američku vizu možete aplicirati i ako niste planirali putovanje, pojedine zemlje poput Indije će vizu izdati samo ukoliko imate rezervisane karte za putovanje i isključivo neposredno pred dan ulaska u zemlju, što dodatno povećava stres.

Vakcinacija

Još jedan važan zahtev koji ćete ponekad morati da ispunite jeste vakcinisanje protiv lokalnih bolesti. 

U potpunosti izloženi lokalnom životu, volonteri koji rade na servisnim projektima podležu većem riziku od turista. Ovo naročito važi za one koji volontiraju na humanitarnim projektima u ruralnim ili osiromašenim krajevima. Ovde će volonteri često biti izloženi kontaktu sa lokalnim stanovništvom koje u nekim slučajevima i samo nije vakcinisano, jer nema pristup odgovarajućoj medicinskoj nezi. 

Kada volontirate, nikad ne znate u kakvim ćete uslovima obitavati. Može se desiti da živite i boravite u lošim sanitarnim uslovima gde voda nije dobra. Dešava se i da čovek koji dolazi iz uslova kakve znamo iz našeg dnevnog života zaboravi na pravila i po navici popije vodu sa česme. Zato je dobro radi preventive primiti vakcine koje vas štite od bolesti koje se mogu dobiti unosom vode i hrane u nehigijenskim uslovima, kao što su hepatitis A ili tetanus usled inficirane otvorene povrede.

Volonteri koji su u kontaktu sa životinjama u nacionalnim parkovima obično moraju primiti više vakcina nego prosečan volonter. Isto važi i za volontere koji rade sa životinjama koje su zarobljene. Rizik od dobijanja besnila je kod osoba koje su izložene životinjama veći. Ako želite da primate vakcinu koja vas štiti od ove nezgodne bolesti, treba da znate da će vam biti potrebno da lekara posetite više puta u razmacima od najpre tri, zatim sedam i najzad 14 dana od dana prve vakcinacije. Samim tim, ovu akciju morate planirati pravovremeno. Takođe bi trebalo da imate u vidu da kompleksne vakcine kakve su one protiv besnila i japanskog encefalitisa mogu biti relativno skupe.

Za neke zemlje vakcinacija je obavezna, za druge preporučena. Primera radi, Kenija i Tanzanija imaju obaveznu vakcinaciju na žutu groznicu. Bez dokaza da ste vakcinisani ne možete ući u ove zemlje. S druge strane, Indija ne zahteva obaveznu vakcinaciju, ali u zavisnosti od dela Indije u koji idete, preporučene su različite vakcine. Ukoliko pozovete lokalni institut za tropske bolesti, možete se bliže raspitati o detaljima pre ovakvog puta.

Zato se svakom ko planira volontiranje u inostranstvu preporučuje da na veb-stranici ministarstva spoljnih poslova zemlje u koju putuje sazna koje su lokalne bolesti i da li je vakcinacija obavezna. Dobra vest je da ste za neke od bolesti verovatno već vakcinisani i trajno imuni.

Bilo da zemlja u koju planirate da putujete zahteva da ste vakcinisani protiv određenih bolesti ili ne, knjižica vakcinacije je još jedan od dokumenata koji morate imati sa sobom za svaki slučaj. Ovo je naročito važno za putovanje u tropske zemlje, gde se lokalne bolesti razlikuju u zavisnosti od regije u koju idete.

Znanje engleskog jezika

Naravno, vaša obaveza kao volontera jeste i da znate engleski jezik. Bez nesmetane komunikacije ne samo što će na praktičnom nivou volontiranje biti moguće (ili u najmanju ruku otežano) već ono neće biti ni upola zanimljivo i zabavno iskustvo. Dakle, za sve one koji žele da rade na ličnom usavršavanju kroz volontersku praksu poznavanje jezika je od ključne važnosti.

Diploma koja volonterskoj organizaciji dokazuje da ste sposobni da vodite komunikaciju na engleskom jeziku jeste međunarodni sertifikat. Primera radi, izdat od Univerziteta u Kembridžu, FCE predstavlja validan dokaz znanja engleskog jezika na višem srednjem nivou. On pokazuje da na ovom nivou baratate svim jezičkim veštinama. Tu su, dakle, čitanje, pisanje, razumevanje, konverzacija i upotreba engleskog jezika u svakodnevnom govoru. Drugim rečima, sve što vam je potrebno da nesmetano volontirate u inostranstvu.

Ako želite da povećate svoje šanse da ostvarite priliku za volontiranje, a zatim i maksimalno iskoristite volontersko iskustvo, pa čak i da nakon toga obezbedite sebi posao u inostranstvu, na ovoj stranici možete pronaći informacije o obuci i proceduri za sticanje ovog sertifikata.

Dobra vest za sve polaznike ITAcademy jeste da međunarodne Kembridž jezičke ispite mogu polagati u okviru LINK Examinations Institute, akreditovanog ispitnog centra za engleski jezik kompanije LINKgroup, koja je osnivač ove ustanove. 

Druga dobra vest je da ovaj jezički sertifikat za razliku od popularnih TOEFL-a i IELTS-a ne ističe. Drugim rečima, on je dokaz koji ćete imati zauvek. 

Kada sve to obavite, ostaje vam još samo da duboko udahnete i krenete na put. Niko ne kaže da će biti lako, ali ono što je sigurno je da ćete imati avanturu života i da će vam stečena znanja iz volonterske prakse pomoći da ostvarite uspešnu karijeru.