Uvod u programiranje: Kompletan vodič za početnike

Uvod u programiranje koji smo pripremili za vas predstavlja odličnu startnu poziciju ukoliko želite da postanete uspešan programer. Reč je o jednom od najpopularnijih zanimanja na svetu zbog lakoće pronalaska posla i odličnih uslova rada. Ipak, da biste ušli u svet informacionih tehnologija i stekli neophodna znanja za uspešnu karijeru, potrebno je da razumete koncept programiranja.  

Pre nego što se upustite u kreiranje revolucionarnih softverskih rešenja, potrebno je da shvatite koncept programiranja, šta ono podrazumeva i koji su programski jezici najbolji za početnike. Zbog toga je neophodno poći od samih osnova i odgovoriti na pitanje – šta je programiranje.

Šta je programiranje?

Programiranje predstavlja kreiranje i izvršavanje algoritama pomoću programskih jezika. Svrha ove operacije jeste da se kompjuteru izdaju određene instrukcije, tj. kodovi koje on treba da izvrši. Ove instrukcije moraju da budu veoma precizne, jer kompjuter ništa ne pretpostavlja, već izvršava isključivo ono što mu je naređeno. 

Programiranje je način na koji se kompjuteru objašnjava kako da interpretira određene informacije koje dobija od strane korisnika. Na ovaj način će kompjuter drugačije tumačiti komande koje unosimo u, na primer, Microsoft Word od onih u nekoj video-igri. U oba slučaja smo možda pritisnuli isto dugme, ali ih programi drugačije tumače. 

Kako pronaći zajednički jezik sa računarom?

Da bi kompjuter razumeo naše komande, moramo da nađemo zajednički (programski) jezik sa njim. Računari nisu previše komunikativni, šta više, njihov jezik ima samo dva simbola – nulu i jedinicu. Reč je o mašinskom jeziku (binarnom kodu), gde se sve opisuje ciframa 0 i 1. Ipak, iako je on savršeno jasan kompjuterima, pisanje ovog jezika veoma je komplikovano za ljude.  

Zbog toga su programeri kreirali programske, asemblerske jezike koji koriste simbole. Ovi jezici koriste komande koje prenose računaru u binarnom obliku koji on razume. Iako je ovo rešenje mnogo bolje od mašinskog jezika, i dalje je reč o komplikovanom procesu. Zbog toga su kreirani programski jezici višeg nivoa pomoću kojih se ono što napišemo prevodi u mašinski kod pomoću specijalnih programa – kompajlera. 

Kako kompjuter ništa ne pretpostavlja, kod mora da bude odlično napisan, bez grešaka, koje mogu da dovedu do blokade rada. Za to je potrebno poznavanje programskih jezika putem kojih se realizuju ideje. Postoje brojni programski jezici, ali su neki ipak zastupljeniji od drugih: Java, C++, SQL, JavaScript, PHP…  

Veliki izbor programskih jezika ume da zbuni početnika, a odluka postaje još teža kad se zna da odabir jezika predstavlja odluku koja može da se odrazi na karijeru mladog programera. Neće vam sigurno olakšati izbor ni činjenica da postoje proceduralni i objektno orijentisani programski jezici. Zato je važno da već na početku donesete odluku – koji programski jezik odabrati na početku karijere.

Kako izgleda proces programiranja?

Pre nego što se upusti u pisanje koda, programer treba prvo da definiše problem i napiše instrukcije kompjuteru kako taj problem da reši. Naravno, mora i da proveri da ga je računar dobro shvatio i da će zaista ispuniti ono što je od njega traženo. Programiranje se generalno svodi na postavljanje cilja i kreiranje efikasnog rešenja. To se radi kroz nekoliko koraka:

• Definisanje problema (cilja) – Nekad je potrebno da rešite problem koji je prepoznat od strane korisnika, dok ćete nekad osmišljavati sasvim novu stvar.

• Planiranje rešenja – Pre nego što se upustite u programiranje, morate da definišete plan rada, tj. uprošćen plan programiranja gde ćete definisati šta vam sve treba i kako će se uneti elementi ponašati.

• Pisanje koda – Kada ste napravili detaljan plan rada, vreme je da svoje zamisli sprovedete u delo putem pisanja koda pomoću nekog programskog jezika. 

• Testiranje programa – Pre nego što se vaš novi kod „pusti u svet”, potrebno je da se testira kako bi se na vreme prepoznale greške. Kao što često pogrešimo dok pišemo nešto, tako i programeri mogu da pogreše pri pisanju koda. Zato je deo standardnog procesa provera i testiranje da li napisan kod funkcioniše. Kada su veći programi u pitanju (poput video-igara), često je nemoguće u startu pronaći sve greške (bagovi), jer se neke javljaju samo u specifičnim uslovima. Kada se takve greške prepoznaju, one se ispravljaju u vidu ažuriranja programa. 

Ovaj proces je manje-više zajednički za sve programske jezike, ali i proizvode koji nastaju. Razlike mogu da se pojave pri samom programiranju, jer u tom slučaju treba uzeti u obzir specifičnosti svakog programskog jezika.

Za početak, odlučite se jedan programski jezik

Postoji mnoštvo programskih jezika koji su nastali tokom godina, a mnogi novi se i dalje pojavljuju. Kao što smo rekli, ne postoji ultimativni programski jezik koji je bolji od svih i primenjiv svuda. Neki jezici se primenjuju za rad na sajtovima, drugi za pisanje softvera ili rešavanje kompleksnih naučnih zadataka. S obzirom na vrste jezika i njihove primene, odluku morate da donesete na osnovu svojih ambicija.  

Šta želite da postignete kao programer? Za početak je potrebno da naučite jedan program i krenete od njega. Mnogi se odlučuju za C++ jer predstavlja dobru osnovu za dalju nadgradnju i učenje novih jezika. Drugi se odlučuju za Javu jer žele da se bave kreiranjem aplikacija ili PHP jer žele da se fokusiraju na kreiranje web stranica. 

Treba imati na umu i da su neki programski jezici teži za učenje ukoliko nemate iskustva. Sa druge strane, postoje jezici koji se mogu brže naučiti a nude mogućnosti kao i neki komplikovaniji ekvivalent. 

To nisu jedine stavke koje treba da razmotrite. Treba da razmislite i kojim oblastima programiranja želite da se bavite. Jedna od najpopularnijih oblasti svakako je web programiranje, gde su svoju primenu našli mnogi programski jezici. To nas dovodi do nove dileme – šta je frontend, a šta je bekend programiranje.

U čemu je razlika između frontend i bekend programiranja?

Da biste lakše razumeli u čemu je razlika između frontenda i bekenda, potrebno je da odgovorite na pitanje da li vas više interesuje kako sajt izgleda ili kako on funkcioniše. Upravo je to glavna razlika – bekend se bavi „radom iza kulisa”, dok se prezentacijom podataka korisnicima bavi frontend. Usled ove podele imamo bekend developere i frontend developere.

Frontend programer

Frontend developeri brinu o stvarima koje korisnici vide kada posete neki sajt ili otvore aplikaciju. Njihov posao je da se pobrinu da izgled i korisničko iskustvo budu na visokom nivou. Posao developera je da analizira kod, dizajn i da generalno proverava da li sve radi onako kako je zamišljeno kako bi korisnik bio zadovoljan. 

Za obavljanje zadataka koriste se programski jezici kao što su CSS, JavaScript i drugi (ovde je zastupljen i HTML, iako neki rad u njemu ne smatraju programiranjem). Dobar frontend developer ume da prepozna greške pri korišćenju aplikacije ili sajta i da ih ispravi sam ili da to zatraži od bekend programera. Znanja iz oblasti frontend programiranja možete da primenite na pozicije kao što su: JavaScript frontend developer, web dizajner, UI/UX dizajner (developer koji se fokusira na korisničko iskustvo i interfejs) itd.

Bekend programer

Bekend developeri se brinu o tome kako neki sajt ili aplikacija funkcionišu. Kod koji ovi stručnjaci pišu obični korisnici ne vide, jer je on utkan u sam program ili sajt „negde iza”. Zadatak bekend programera jeste i da brinu o bazama podataka gde se unose informacije o korisnicima, kao i o serverima gde se ove informacije skladište. 

Kako biste postigli da savršeno funkcionište sajt ili aplikacija, potrebno je da kompjuter, sajt ili aplikcaija i server savršeno komuniciraju. Da bi to postigli, programeri koriste programske jezike kao što su PHP, Python, Java, Ruby itd. Uz ove jezike potrebni su i alati koji pomažu da se sve zamišljeno sprovede.  

Bekend programeri koriste pomenute jezike i alate kako bi informacioni sistem, softver ili web sajt radili što bolje. Reč je poslu koji je nevidljiv za krajnjeg korisnika, ali koji je ključan za pravilan rad.

Full-stack programer

Ukoliko pominjemo bekend i frontend, ne možemo a da ne spomenemo i full-stack developere. Reč je o stručnjacima koji umeju da rade i frontend i bekend, tj. „od svega pomalo”. Ovi stručnjaci su izuzetno korisni u oblastima gde je potrebno znati i jednu i drugu oblast.  

Ova profesija se razvila poslednjih godina kada su velike kompanije počele da traže programere koji umeju da rade „sve”. Na ovaj način neke projekte može da radi jedan čovek, što može da ubrza proces, a svakako ga čini jeftinijim.  

Iako full-stack developeri često imaju frontend i bekend veštine, nisu vrhunski eksperti u svim tim oblastima. Drugim rečima, retko koji full-stack programer može da se poredi po znanju sa nekim bekend ili frontend ekspertom. Međutim, njegova znanja često su dovolja da se obavi većina stvari u okviru projekta.

Školovanje predstavlja najbolji uvod u programiranje

Nije tajna da su programeri možda i najtraženija profesija ne samo u IT industriji već i u celom svetu. Ma koliko se programera školuje, uvek se javlja potreba za novim stručnjacima. Kako je reč o odgovornom poslu, gde radne snage uvek manjka, uslovi za rad i plate su izuzetni. Ipak, to ne znači da svakome leži posao programera.  

Ukoliko vas je ovaj uvod u programiranje zainteresovao za ovu profesiju, potrebno je da steknete određena IT znanja i veštine. Treba da imate na umu da je potrebno bar 12 meseci školovanja da biste bili spremni za prvi posao. Dodatni bonus će biti posedovanje diploma i sertifikata, koji se cene u programerskom svetu. Reč je o poslu gde se, pre svega, ceni znanje koje ćete prikazati, tako da, čak i da nemate puno iskustva a posedujete znanja, možete da računate na brzo zaposlenje.