Uvod u JavaScript: Mogućnosti i načini primene

JavaScript je interpretiran objektno orijentisan skriptovan jezik visokog nivoa. On se dominantno koristi pri izradi web stranica uz HTML i CSS. Zbog toga su stručnjaci za ovaj jezik veoma traženi od strane poslodavaca širom sveta. 

Šta je JavaScript? Reč je o programskom jeziku koji omogućava pravljenje interfejsa koji omogućavaju korisnicima visoku funkcionalnost bez potrebe za novim učitavanjem stranice. Treba znati da JavaScript nije vezan samo za browsere. Brzina i mala memorijska potrošnja JavaScripta u poređenju sa ostalim programskim jezicima doprinosi tome da on ima sve više različitih primena. Ovaj program služi za programiranje zadataka u aplikacijama, ali i za razvoj Internet of Things aplikacija.

Istorijat JavaScript jezika

JavaScript je nastao 1995. godine, inspirisan Java programskim jezikom. U to vreme nije postojao danas najpopularniji browser Google Chrome. Šta više, kompanija Google će biti osnovana tek tri godine kasnije. Tada su internet konekcije bile znatno skromnijih karakteristika.

To znači da slanje upita serverskoj strani za bilo koji klijentski unos uopšte nije bilo praktično. Zbog toga je pojava JavaScripta donela nove mogućnosti obrade podataka na klijentskoj strani, što je znatno poboljšalo performanse tadašnjih internet sajtova.

U to vreme, u borbi za internet učestvovali su Netscape Navigator i Internet Explorer (što se kasnije razvilo u „Rat browsera”, koji je Netscape izgubio). Upravo je iz ovog rivalstva došlo do kreiranja JavaScript jezika. Kompanija Netscape Communications udružila se sa kompanijom Sun kako bi implementirale Javu u Navigator. To je trebalo da donese prednost u odnosu na Microsoft kada je reč o razvoju web tehnologija. Naredni korak je bio kreiranje novog skriptovanog jezika koji će se nadovezati na Javu. 

Novi jezik se u početku zvao LiveScript. Ipak, kako bi se napravila konekcija sa Javom, jezik je preimenovan u JavaScript. To je urađeno pre svega kako bi se lakše promovisao. Microsoft je uzvratio kreiranjem svoje verzije, nazvavši je JScript. Iako svakako nije reč o istom jeziku, moguće je, uz minimalne modifikacije, napisati JScript kod koji će razumeti JavaScript i obrnuto. To je postalo moguće, pre svega, nakon standardizacije JavaScripta (ECMAScript). 

Iako je Netscape Navigator na kraju izgubio borbu sa konkurencijom, iza njega je ostao JavaScript kao najpopularniji skriptni jezik, koji danas podržavaju praktično svi popularni web pregledači (Edge, Chrome, Firefox, Opera, Safari…). To je vrlo bitno za ovaj jezik jer se on praktično izvršava u browseru od koga zavisi da li će skripta biti izvršena.

Zanima vas ova oblast?

Na ITAcademy možete pohađati program Frontend JavaScript Development i postati stručnjak iz oblasti razvoja interaktivnih web sajtova i web aplikacija.

Prednosti JavaScript jezika

Zbog svojih specifičnih osobina, JavaScript se u velikoj meri koristi pri kreiranju web stranica. On nudi nekoliko ključnih prednosti u odnosu na neke druge programske jezike:

• Visok nivo interaktivnosti – moguće je kreirati sadržaj koji se aktivira kada korisnik pređe mišem preko njega ili pritsne dugme na tastaturi;
• Mogućnost rada u lokalu – s obzirom na to da je jezik orijentisan ka klijentu, komunikacija sa serverom svedena je na minimum;
• Bogatiji interfejs – omogućava kompleksniju strukturu stranice, kao i izvršavanje specifičnih naredbi poput prevlačenja sadržaja;
• Trenutne povratne informacije – korisnik ne mora ponovo da učitava stranu da bi video promenu koju je uneo.

To su samo neke od mogućnosti koje nudi JavaScript, ali treba naglasiti da neke operacije namerno nisu moguće zbog bezbednosti. 

Kako funkcioniše JavaScript?

JavaScript omogućava kreiranje stranica sa dinamičkim sadržajem. Jedna od najvažnijih mogućnosti jeste čuvanje podataka na uređaju korisnika. To znači da će skripta raditi čak i bez interneta jer su svi podaci smešteni na lokalni kompjuter. To je značajna razlika u odnosu na Java programski jezik, koji je serverski orijentisan. 

Ipak, za pokretanje koda potrebna je klijentska aplikacija. To su ranije pomenuti browseri poput Safarija ili Opere. U tom slučaju od samog klijenta zavisi da li će se kod uopšte izvršiti. Naime, svi moderni pregledači imaju tu specifičnost onemogućavanja ovih skripti.

To se najčešće čini kako bi se onemogućile opcije koje smetaju korisnicima, pre svega popup prozori. Što se tiče samog koda, on se može napisati u bilo kom tekstualnom editoru. Ne samo što je isti princip kao pri HTML kodiranju već se često koriste i isti alati poput Dream Weavera ili Visual Studioa.

Sintaksa JavaScripta

Sintaksa je skup osnovnih pravila koja definišu na koji se način pišu programi u okviru nekog programskog jezika. JavaScript ima svoja osnovna pravila, koja treba poštovati prilikom pisanja koda: 

• Pisanje identifikatora – reč je o nazivima koji imenuju brojne promenljive, funkcije ili svojstva, označava neki element u kodu;
• Linije (izjave) – mnogi programski jezici podrazumevaju da se svaka linija koda završava sa osnakom ; (tačka zarez); to ne važi za JavaScript, ali se ipak preporučuje jer u praksi programeri to po navici stavljaju;
• Ključne reči – koriste se radi definisanja aktivnosti koju je potrebno preduzeti;
• Komentarisanje koda – komentari u kodu omogućavaju lakše razumevanje pri radu; na taj način programer beleži „šta je hteo da kaže” u toj liniji koda; to olakšava posao nekome ko preuzima dalji rad na kodu;
• Mala i velika slova – JavaScript drugačije tumači mala i velika slova, pa tako ne gleda na isti način istu reč ako su korišćena mala i velika slova. (TesT i test).

Postoje brojni programi koji omogućavaju proveru sintaksi kako biste znali da li se u kodu nalaze greške. U tu svrhu se često koriste JSHint, JSLint i mnogi drugi.

DOM

DOM (Document Object Model) je programski interfejs za HTML i XML dokumente. On predstavlja vezu između skriptnog (programskog) jezika i same internet strane. DOM omogućava strukturni prikaz dokumenta i definiše način kako se može pristupiti iz programa i kako oni mogu promeniti njegov sadržaj, stil i strukturu. Kad se web stranica učita, browser kreira DOM te stranice. 

Korišćenjem Document Object modela mogu da se unesu brojne promene na samoj stranici:

• menjanje HTML elemenata; 
• promena CSS stilova;
• uklanjanjanje HTML elemenata i atributa;
• dodavanje novih HTML elemenata i atributa;
• upravljanje događajima (events);
• kreiranje novih HTML događaja (events).

DOM je standardizovan, pa tako W3C (World Wide Web Consortium) obezbeđuje standard koji podržavaju gotovo svi moderni internet pretraživači.

JQuery

JQuery je JavaScript biblioteka čija je svrha da olakša učitavanje JavaScripta na web stranicama. Naime, veliki broj sajtova koriste ovu JavaScript biblioteku kako bi olakšali rad. Umesto da se pišu hiljade linija koda, dovoljno je napisati jednu liniju uz JQuery. 

Za ovu biblioteku kreirano je dosta pluginova koji olakšavaju proces rada. 

Tipovi JavaScript podataka

JavaScript koristi nekoliko osnovnih podataka koji omogućavaju rad. To su: 

• Brojevi (Numbers) – brojevi kao tip podataka;

• Logičke vrednosti (Boolean) – postoje samo dve mogućnosti: tačno (true) ili netačno (false); ove vrednosti se obično koriste prilikom neke kontrole i testiranja;

• Znakovni nizovi (String) – služi zq predstavljanje teksta, tj. za skladištenje slova, brojeva i drugih znakova;

• Null specijalna vrednost – ukazuje na nepostojanje bilo kakve druge konkretne vrednosti; to znači da vrednost postoji, ali da ona nije ni broj, ni tekst, ali ni logička vrednost;

• Undefined specijalna vrednost – koristi se pri pokušaju pristupanja vrednosti neke promenljive koja je definisana, ali joj nije dodeljena nikakva vrednost.

Kako naučiti JavaScript?

Nadamo se da smo na pravi način odgovorili na pitanje šta je JavaScript. Sada kada imate jasniju sliku, lakše ćete doneti odluku koji je programski jezik dobro da naučite. Naravno da je važna i perspektiva koju nudi poznavanje nekog jezika. U ovom slučaju stručnjaci iz ove oblasti izuzetno su traženi i odlično plaćeni. Iz tog razloga su program Frontend JavaScript, baš kao i JavaScript kurs, izuzetno popularni kod polaznika. Ne propustite priliku da steknete znanja koja će vam pomoći da postanete web dizajner ili vrhunski frontend, bekend ili full stack developer.