Opšte obrazovanje: Zašto je i dalje važno i kako ga steći

Pojam opšteg obrazovanja odnosi se na znanje čije je usvajanje samo sebi cilj. U pitanju su razne informacije koje se na različite načine tokom vremena skupljaju u iskustvu jedinke. Nasuprot specijalizovanom učenju, koje je ograničeno u vremenu kroz medijum opsežne obuke, opšte znanje se stiče i strukturiranim i nestrukturiranim usvajanjem informacija. Ono pripada opštoj inteligenciji i komponenta je takozvanog g-faktora, definisanog teorijom inteligencije kao mera opštih sposobnosti jedne jedinke.

Opšte obrazovanje se može definisati kao vredno znanje o bilo kojoj važnoj temi iz društva, kulture, civilizacije, zajednice ili zemlje. Ono može biti usvojeno na najrazličitije načine. Rečeno jednostavnim jezikom, opšte obrazovanje je znanje o svakom aspektu ljudskog života koje može ali ne mora nužno biti u vezi sa akademskim studijama. Ono ne mora biti od velikog značaja za samu osobu, iako značaj, kao što će se kasnije pokazati, postoji.

Može se identifikovati u raznim domenima ljudskih saznanja poput umetnosti, otkrića, politike, kulture, istorije, medicine ili filma. Iako bi se moglo reći da opštem obrazovanju pripadaju svi aspekti ljudskog života, najčešće se misli na oblasti kao što su aktuelni događaji, moda, porodica, fizičko zdravlje i rekreacija, umetnost i nauka. Moglo bi se reći i da se svi drugi aspekti mogu podvesti pod neke od ovih kategorija. Ipak, ovo je samo jedna od kategorizacija elemenata opšteg obrazovanja.

U vremenu velike stope nezaposlenosti, kada je akcenat širom sveta stavljen na praktične veštine, primenljiva znanja i konkretne rezultate, opšte obrazovanje je nedovoljno promovisano u javnom diskursu. Međutim, opšta kultura i informisanost predstavljaju važan cilj svakog vaspitnoobrazovnog procesa. 

Važnost opšteg obrazovanja

Iako se čini da je opšte obrazovanje neprimenljivo, ono je ipak od velike važnosti. Danas je za mnoge akademske i profesionalne pozicije test opšte kulture deo svakog procesa selekcije, o čemu će biti više reči na kraju ovog teksta. U nastavku sekcije možete pronaći neke, možda neočekivane, primere upotrebne vrednosti opšteg obrazovanja. 

Opšte obrazovanje se tiče praćenja dostignuća iz većeg broja oblasti. Ono može pomoći učenicima da ostvare bolji akademski uspeh i vode učenije diskusije. Međutim, važnost opšteg obrazovanja prevazilazi okvir dobijanja dobrih ocena u školi i sposobnosti da se vodi zanimljiv razgovor – opšte obrazovanje pomaže pri donošenju važnih životnih odluka.

Ukoliko osoba želi da donese odluku u vezi sa karijerom, svest o raznim opcijama i preduslovima za određenu karijeru pomoći će joj da ta odluka bude ispravna. S druge strane, kupovina nekretnine bez informisanosti o cenama može dovesti do pogrešne procene i loše odluke. Možda će vas iznenaditi, ali oba primera se tiču opšte kulture i ilustruju njenu važnost u svakodnevnom životu.

Najzad, opšte obrazovanje je važno i za vaspitavanje dece. Mnogi školski zadaci zahtevaće konsultaciju sa starijima. Možda će prvi primer koristi od opšte informisanosti u rešavanju konkretnog zadatka deca uvideti još u školi, ukoliko roditelji svojim znanjem mogu da im pomognu. 

Takođe, roditelji bi trebalo postepeno da treniraju decu u praćenju dešavanja, ali i da im objasne što različitije načine za to, jer sticanje navike za praćenje vesti kod mladih pozitivno utiče i na takmičarski duh.

Može se prepoznati još jedna korist od opšteg obrazovanja – adaptabilnost. Sa poznavanjem običaja, navika i religije interakcija s ljudima iz drugih kultura je mnogo lakša. Ne treba smetnuti sa uma da je u današnjem globalizovanom svetu vrlo česta pojava da sarađujete sa profesionalcima iz celog sveta.

Najzad, što više znate, to ćete biti samouvereniji govornik. Samopouzdanje u javnom govoru umnogome zavisi od poznavanja različitih tema i mogućnosti da se korišćenjem uporednih znanja odgovori na nezgodno pitanje ili napravi ubedljiva poenta.

Iako se ljudi koji imaju ovakva znanja često smatraju knjiškim moljcima, ovih nekoliko primera ilustrovalo je koliko je ono primenljivo i potrebno za uspešno vođenje svakodnevnog života i upravljanje karijernim i drugim odlukama svake osobe.

Kako da poboljšate opšte obrazovanje?

Opšte obrazovanje i informisanost u vezi sa trenutnim dešavanjima u svetu usko su povezani. Današnja vest već sutra postaje deo opšteg obrazovanja. U nastavku slede tri osnovna načina kako se različite vrste opštih znanja stiču, a činjenice pamte:

Čitanje: prvi i osnovni način sticanja opšte informisanosti jeste čitanje. Iako se činjenice zaboravljaju, dokazano je da znanje koje dobijamo stalnim čitanjem knjiga, časopisa ili novina ostaje duže sa nama. 

Sticanje navike čitanja je ključno, pogotovo u ranom razvoju kod deteta. Zato probajte da sebi ili svom detetu na dnevnom nivou odredite termine koje ćete posvetiti čitanju. Oni u početku ne moraju biti dugi, ali je važno da su redovni.

Socijalizacija: drugi važan način za razvoj opšteg obrazovanja je druženje. Što je krug vaših prijatelja, poznanika i profesionalnih kontakata veći, to su veće šanse da vodite informativne razgovore. Dok će čitanje obično biti usmereno na vesti ili teme od javnog značaja, ovaj neformalni i spontanti način jedan je od najboljih za širenje znanja iz najrazličitijih oblasti, pa čak i iz onih koje vas ne zanimaju mnogo.

Dokazano je da neformalni razgovori i diskusije ostaju u našem pamćenju, jer smo u njima uživali. Ono što nam pričinjava zadovoljstvo duže pamtimo.

Pravljenje beležaka: pisanje je najefektniji način za učenje i pamćenje činjenica. Duže ćete pamtiti ono što ste videli ili čuli ako to zapišete. Zato se trudite da uvek uz sebe imate olovku i beležnicu.

Ovo su neki od očiglednih načina pomoću kojih sebe možete da trenirate da na dnevnom nivou usvajate informacije i proširujete opšte obrazovanje.

Odnos formalnog i neformalnog obrazovanja prema opštem obrazovanju

Formalno i neformalno obrazovanje pomažu opštem obrazovanju, jer uče jedinku kritičkom mišljenju, koje doprinosi kvalitetnijoj apsorpciji i filtriranju informacija. Isto važi za medijsku pismenost, čije se negovanje odražava na zadržavanje korisnih i proverenih informacija i odbacivanje neproverenih.

Opšte obrazovanje je takođe blisko konceptu informalnog obrazovanja, odnosno nesvesnom sticanju znanja kroz interakciju s drugima. Osvešćivanje potrebe za izgradnjom opšteg obrazovanja vodi do filozofije celoživotnog učenja. 

Kada birate školu za profesionalno usavršavanje, potražite mesto gde se kontinuirani razvoj podstiče i posle završetka školovanja. Primera radi, Centar za razvoj karijere je istureno odeljenje profesionalne škole ITAcademy koje se o njenim polaznicima i njihovom razvoju brine i nakon što okončaju obrazovne programe. 

U skladu sa filozofijom škole da obrazovanje nikada ne sme da prestane, ovde se polaznici mogu vratiti da izoštre veštine, unaprede CV ili kroz razgovor sa konsultantima naprave karijerni plan i dinamiku razvoja. Svakom polazniku se pristupa individualno – u skladu sa njihovim interesima i aspiracijama. 

Kao što je već pomenuto, danas poslodavci kod potencijalnih kandidata testiraju razne veštine i znanja, od kojih pojedini proveravaju i vaše opšte obrazovanje. Ne treba da vas začudi ako vas u užem izboru selekcije podvrgnu testovima inteligencije, ličnosti, engleskog jezika i raznim drugim proveravama.

Ukoliko želite da znate šta vas čeka na nekom od sledećih intervjua za posao i steknete rutinu u izradi zadataka, proverite svoje sposobnosti uz odabrane testove za zapošljavanje. Svest i potreba za opštim obrazovanjem trebalo bi da prate potrebu za stručnim usavršavanjem. Zato je idealno kada ove dve ambicije prate jedna drugu.