Najbolji posao u inostranstvu i u zemlji

Ljudi u manje razvijenim zemljama često se interesuju za posao u inostranstvu. U ekonomski siromašnijim zemljama opšte je mesto da mladi ljudi teško pronalaze posao. Čak i onda kada nađu posao u struci, nisu zadovoljni mnogim uslovima rada. Kao razloge obično navode: nesrazmeran odnos posla i zarade, loše uslove rada, beskonačno volontiranje, ignorisanje potencijala mladih, sujetu i netrepeljivost starijih kolega, nepotizam i druge političke i društvene probleme koji kao konstanta postoje u sistemu.

Zato je ponekad opcija apliciranja za posao u inostranstvu podstaknuta željom da se brže napreduje i bolje profesionalno razvija. Novo iskustvo u profesionalnoj sferi koje se dobija sa odlukom o napuštanju zemlje trajno može da promeni navike i da vodi ka asimilaciji i prihvatanju tuđeg sistema, koji je često bolji od onog napuštenog.

Ljudi koji su uspeli u svojim namerama i pronašli posao u drugim zemljama ističu da su svojim preseljenjem i radom u drugoj zemlji dobili bolje plaćen posao, ali i brojne benefite u pogledu radnog vremena, godišnjeg odmora, roditeljskih dana, pa čak i veću sigurnost u slučaju gubitka posla.

Ukoliko se razmišljate o poslu u inostranstvu, predstavljamo neke izbore koje imate na raspolaganju, kao i zemlje za koje postoji posebno interesovanje. Ipak, odlazak u inostranstvo ne mora da bude najbolja opcija za dobru zaradu i udoban život, a nešto više o tome na kraju članka.

Opcije za posao u inostranstvu 

Ako ste razmišljali da ponudite svoja znanja, sposobnosti i veštine, te da se oprobate na inostranom tržištu rada, treba da znate da postoji više opcija.

1. Privremeni radni boravak u inostranstvu 

Odluka da se potraži posao izvan zemlje rođenja može biti smeo i hrabar potez pun neizvesnosti. Zato opcija privremenog boravka jeste jedno od dobrih rešenja, sa kojom najmanje rizikujete. Rad u inostranstvu sa privremenim legalnim prebivalištem postoji u slučajevima studentskih programa i u slučajevima sezonskih poslova.

Posao za studente – studentski programi 

Različiti programi nude studentima interesantnu opciju da uzbudljivo i radno provedu leto u inostranoj zemlji. Ovde treba razlikovati dva tipa studentskih programa. Prvi je studentski program Work&Travel, inače projekat američke vlade kreiran šezdesetih godina, preko kog studenti iz celog sveta mogu posetiti SAD u letnjim mesecima. Ovo je ujedno i projekat koji omogućava mladim ljudima ne samo da upoznaju drugu kulturu već i da zarade novac i usavrše jezik tokom svog boravka. Tokom ove kulturne razmene student dobija radnu dozvolu (od američke kompanije ili nevladine organizacije kao sponzora radne vize) koja može trajati najduže 4 meseca i posao koji će studentu omogućiti zaradu za pokrivanje troškova putovanja i života tokom trajanja programa. Posao koji studenti mogu obavljati u okviru programa je iz oblasti turizma, a podrazumeva rad u restoranima, hotelima, zabavnim parkovima, prodavnicama, na bazenima itd.

U drugom studentskomi programu akcenat je postavljen na sticanje radnog iskustva u struci, na upoznavanje drugih kultura i stvaranja inostranih kontakata u profesionalnoj sferi života. Programi ovog tipa su različiti Intership i Training programi, koji studentima na završnim godinama studijama ili mladima sa početnim radnim iskustvom nude praksu i stručno usavršavanje u trajanju od 12 do 18 meseci. Zarada studenta u ovom programu može biti minimalna ili je čak i nema. Možda bi trebalo pomenuti da boravak na ovakvim programima neretko jeste dodatna prednost kandadata prilikom traženja boljeg posla.

Sezonski poslovi

Druga opcija privremenog radnog boravka u inostranstvu jesu sezonski poslovi. Ovo su uglavnom poslovi ugostiteljske prirode (spasioci, konobari, bebisiteri), poslovi vezani za građevinsku industriju, poljoprivredni sezonski poslovi u zemljama u kojima postoji potreba za radnom snagom. Cena rada u inostranim zemljama je svakako znatno veća za često naporan rad od 12 sati dnevno.

Još jedna od opcija posla u inostranstvu jeste rad na rečnim i prekookeanskim brodovima, čije putovanje može trajati do godinu dana. Za posao na kruzeru traže se mladi ljudi za: konobara, barmena, kuvara, frizera, fotografa, animatora, prodavca, menadžera u ugostiteljstvu itd.

2. Iseljenje 

Jedan od scenarija, ukoliko se traga za poslom u inostranstvu, jeste iseljenje iz zemlje. Mnogi su potražili posao u drugoj zemlji i tamo uspeli da zasnuju porodicu ili da je presele. Njihove priče mogu da inspirišu. Napustili su zemlju i pronašli posao za koji su se školovali, koji vole da obavljaju i zbog kog su još odlično plaćeni. Potom se pominju savršeni uslovi rada, ali i stroga i pedantna radna disciplina, uređen sistem, uvažavanje radnika i njegovih prava, sigurni i redovni prihodi i konačno udoban život.

Međutim, ima i onih koji na ovom putu nisu uspeli. Nedostajanje najbližih, nostalgija, neodogovarajući sistem rada, osećaj građanina drugog reda, kulturni diverzitet, jezička barijera itd. samo su neki od razloga koje navode sunarodnici koji su odustali od posla, a onda i života u inostranstvu. Ove manjkavosti nije mogla da nadomesti ni veća zarada.

Koji su najčešći načini dobijanja posla u inostranstvu 

Postoje različite priče koje su ispričali oni koji su se zaposlili u inostranstvu. Može se reći da u tim pričama ima mnogo njih koje je poslužila sreća. Ipak, ima i onih koji su svojim znanjem, reputacijom i zalaganjem dobili priliku za većom zaradom negde daleko, u inostranoj kompaniji na drugom kontinentu.

U potrazi za poslom u inostranim zemljama – najčešće pomažu prijatelji i rodbina koji su davnih dana emigrirali i zato vrlo dobro poznaju poslodavce koji upošljavaju novopridošle inostrane radnike.

Jedan od načina za pronalaženje posla može biti preko posrednika ili agencija za zapošljavanje u inostranstvu. Mnogi ljudi se interesuju i apliciraju kod agencija iako je ovakav vid zapošljavanja ponekad rizičan, jer na tržištu postoje pojedine agencije koje nemaju dozvolu za rad. Jedna od najbezbednijih posrednika za pronalaženje posla je Nacionalna služba za zapošljavanje, koja proverava poslodavce, uslove rada i pruža zaštitu svojim državljanima.

Posao u inostranstvu je moguće pronaći i preko oglasnih portala. Postoje brojni domaći i inostrani sajtovi preko kojih zainteresovani mogu lično kontaktirati sa poslodavcima iz različitih zemalja. Pretraga se može filtrirati prema državama, zanimanju, tipu posla (honorarni, privremeni, stalni, posao za studente i dr.). Popularni oglasni sajtovi su: Monster.com (sa poslovima u Americi), Jobs global (posrednik u zapošljavanju širom sveta), Get hired (servis za regrutovanje radne snage), Pharmadrome (sajt za povezivanje radnika iz zdravstva sa farmaceutskim i zdravstvenim ustanovama i kompanijama) i Amiqus (oglasi za posao u okviru IT sektora).

Gde najviše inostrani državljani traži posao? 

Kada traže posao u inostranstvu, radnici se najčešće odlučuju za neku do ekonomski stabilnijih zemalja u Evropi, kao što su Nemačka, Austrija, zemlje Skandinavije, Francuska, ali preseljenja ima i u Rusiju i Veliku Britaniju. Zemlja imigranata – Amerika i dalje je popularna, a posebno interesovanje već nekoliko godina postoji za Kanadu, Ujedinjene Arapske Emirate i Australiju.

Posao u Americi 

Pronaći posao u Americi i nije toliko teško, koliko je teško naći kompaniju koja će biti sponzor vize za legalno obavljanje poslova doseljenog radnika. Kompanije najčešće nisu raspoložene da podnesu zahtev za neuseljeničku radnu vizu Službi unutrašnje bezbednosti SAD. Zbog toga postoje i drugi načini. Inostrani državljani mogu tražiti zeleni karton ili dozvolu za stalni boravak na teritoriji SAD ili aplicirati za studijske vize ili vize koje se izdaju u slučaju radne razmene i druge privremene radne vize.

U slučaju visokoobrazovanih kandidata koji traže posao u struci neophodna je nostrifikacija stečene diplome. Visokokvalifikovani stručnjaci prolaze kroz uporednu analizu diploma,kako bi se procenilo da li njihova stručnost odgovara američkim standardima. To često podrazumeva analizu ispita, a potom stepenovanje kvalifikovanosti i obrazovanja prema kriterijumima američkog obrazovnog sistema. Ova evaluacija je neophodna zbog dobijanja radne dozvole u struci.

Procedura kroz koju prolazi budući doseljenik nije baš beznačajna, jer je potrebno pripremiti i brojne dokumente pred razgovor za vizu. Ipak, vizne procedure i dobijanje dozvole za rad mogu biti drastično olakšane i ubrzane kada:

1. nema dovoljno kvalitetne radne snage za kvalifikovan posao;
2. nema dovoljno radne snage u određenom periodu godine;
3. nema dovoljno zainteresovanih državljana koji žele da obavljaju poslove za poslodavca, te se radna snaga mora tražiti izvan granica zemlje;
4. ako je skuplja domaća radna snaga od inostrane;
5. i konačno… ako radnik ima prepoznatljiv talenat i znanje u traženoj oblasti.

Stručnjaci iz IT industrije zbog toga najlakše dolaze do posla u Americi, jer je velika potražnja širom sveta. Posao programera je najplaćeniji posao i mesečna zarada može da iznosi i do 6.000 dolara.

Posao u Nemačkoj 

Radnici iz regiona najčešće traže posao u Nemačkoj. Ako se uzme u obzir podatak (sa kojim je nemačka vlada izlašla u javnost) da će Nemačkoj u 2020. godini nedostajati 1,2 miliona stručnih radnika, onda ni ne čude državne mere da se radnicima izvan EU olakša pronalaženje zaposlenja preko izdavanja privremenih viza. Po uzoru na američku zelenu kartu, Nemačka je 2012. godine počela da izdaje tzv. plavu EU kartu za visokoobrazovane ljude iz neevropskih zemalja, čime je olakšan postupak dobijanja boravišne i radne dozvole u zemljama EU.

Kada se pronađe odgovarajući posao u Nemačkoj, potrebno je podneti zahtev za dobijanje vize sa urednom dokumentacijom, a potom nostrifikovati diplomu i imati određeno znanje nemačkog jezika (u zavisnosti od posla za koji se aplicira).

U ovoj zemlji se posebno traže stručnjaci u oblasti informacione tehnologije i medicinski radnici. Pored njih posao lako pronalaze i građevinski radnici. Sa druge strane, ljudi koji su studirali filozofiju, sociologiju, filologiju, politikologiju, novinarstvo, književnost, umetnost, osim ukoliko nisu prekvalifikovani, teško dolaze do posla.

Najbolji uslovi rada i zarade imaju zaposlenima u kompanijama IT industrije. Informaciono-tehnološki sektor je trenuto druga industrijska grada u Nemačkoj, što objašnjava veliku potrebu za stručnjacima koji mogu brzo i lako da se integrišu u nemačko tržište rada. Za dobijanje posla u IT sektoru poželjno je imati diplomu sa osnovnih ili master studija informacionih tehnologija ili IT sertifikat, zatim znanje engleskog jezika i sposobnost komuniciranja na nemačkom jeziku. Prethodno iskustvo u IT poslovima može biti velika prednost u traženju posla u Nemačkoj.

Iako se smatraju najvišim na tržištu rada, zarade u IT industriji mogu varirati. Visina plate u IT sektoru zavisi od više faktora, a oni su: iskustvo u oblasti IT industrije, sektor rada i vrsta posla u IT industriji, veličina kompanije i geografsko područje. Najplaćeniji su poslovi IT security stručnjaka, potom IT projekt menadžera, a najniže su plaćeni poslovi web developera. Ako se misli na sektor, onda se, na primer, zapaža da IT poslovi u bankarskom sektoru imaju viši mesečni dohodak u odnosu na marketiški. Veće plate zaposlenih zavise od godina iskustva, veličine kompanije za koju se radi, ali i od geografske lokacije kompanije.

Međutim, plate u IT sektoru nisu jedini razlog zbog kog se ljudi iz IT industrije odlučuju da napuste zemlju. Kao razlozi, često se navode atraktivnije opcije za lični i profesionalni razvoj, tehnički izazovi koji omogućavaju rad sa kvalitetnim tehnologijama i učestvovanje u važnim i interesantnim projektima.

Posao u Nemačkoj za IT stručnjaka svakako da može biti jedan od onih dobrih i primamljivih ponuda za posao, ali možda (za nekog) postoji i bolja opcija koja ne podrazumeva iseljenje.

3. Idealna opcija – inostrani poslovi na domaćem terenu 

Posao u inostranstvu koji se obavlja od kuće verovatno je idealna opcija. I sve je više ima. Ovde se misli na poslovanje inostranih ili domaćih kompanija i predstavništva, koji svoje proizvode ili usluge plasiraju na međunarodno tržište. Neke od najbolje rangiranih kompanija na domaćem tržištu, u kojima se neguju evropske vrednosti su: Microsoft Software d.o.o., Nordeus d.o.o. Beograd, Levi9 global sourcing Balkan d.o.o. Novi Sad i dr.

Ima i onih koji su dobili posao u inostranstvu zahvaljujući rezultatima ostvarenim za kompanije kao freelanceri. Njihova primanja premašila su domaći prosečan dohodak, a da pri tome nisu napustili udobnost svog doma. Recimo samo da se pominje da je mesečna zarada koju programer ostvari radeći za inostranu kompaniju 4 do 5 puta viša od prosečne nacionalne bruto zarade. Drugim rečima, idealnost ove opcije ogleda se pre svega u zapadnoj plati i „domaćim” troškovima života.

Upravo zbog toga IT industrija je jedna od onih koja doprinosi zaustavljanju emigracije stručnjaka iz zemlje. Pored toga, uočen je i trend povratka vrhunskih mladih stručnjaka koji su se obrazovali na svetskim univerzitetima ili sticali iskustvo u inostranim kompanijama. Takvi mladi eksperti prihvataju poslove u liderskim domaćim kompanijama ili pokreću samostalne poslove u oblasti IT industriji.

Međutim, za ovakav scenario potrebno je imati znanje i stručnost u oblastima koje se sve više traže, jer je informatika postala relevantna u svim industrijama. Ako se odlučite za dobro plaćeno zanimanje ili prekvalifikaciju i ako se dokažete kao stručno lice, a da pri tome baš i ne želite da napustite zemlju, vrlo je verovatno da će svet sigurno dolaziti kod vas.