Metodologija istraživanja, prikupljanje i analiza podataka

Istraživanje, prikupljanje i analiza podataka zauzimaju značajno mesto u sferi poslovanja. Tačne i pouzdane informacije i podaci od velikog su značaja za savremeno poslovanje. Podaci predstavljaju činjenice koje su predočene u formalizovanom obliku i predstavljaju ključni element za uspešno obavljanje poslova, tako da ljudi sve više teže relevantnim i visokokvalitetnim informacijama. Kako bi podaci bili pouzdani, potrebno je da se definiše cilj istraživanja, sprovede istraživanje, prikupe podaci, da se navedeni podaci analiziraju i na kraju se donosi celovit zaključak.

Opis i cilj kursa Metodologija istraživanja, prikupljanje i analiza podataka

Kurs se sastoji od pet nastavnih jedinica. U prvoj nastavnoj jedinici ćemo se upoznati sa pojmom i značajem metodologije, kao teorijskog okvira za obavljanje istraživanja, koji uključuje teorijske i filozofske pretpostavke na kojima se istraživanje bazira. Takođe ćemo predstaviti i najznačajnije metode i tehnike zaključivanja i poslovanja: induktivna i deduktivna metoda, analiza i sinteza, deskripcija, apstrakcija i konkretizacija, statističke metode itd. U nastavku kursa ćemo definisati pojam istraživanja i navesti neke od podela istraživanja. Objasnićemo koje su razlike između jednostavnog slučajnog, kvotnog, prigodnog i dobrovoljnog uzorka u istraživanju. Treća i četvrta nastavna jedinica bave se neeksperimentalnim i eksperimentalnim metodama prikupljanja podataka, a pozabavićemo se i značajem metodologije prikupljanja podataka. Poslednja nastavna jedinica je usmerena na rasvetljavanje pojmova u vezi s metodologijom obrade, analize podataka i izvođenja zaključaka. Ovde su detaljno obrazloženi pojmovi aritmetičke i geometrijske sredine, varijanse, standardne devijacije, medijane, moda itd.

Osnovni cilj kursa je da se polaznici detaljno upoznaju s metodologijom i osposobe da primenjuju metode i tehnike za istraživanje, prikupljanje i analizu podataka. Takođe, cilj kursa je da polaznici nauče kako da prikupe, organizuju veliki broj podataka i analiziraju podatke kako bi na efikasan i efektivan način interpretirali dobijene rezultate istraživanja. Polaznici će biti detaljno upoznati sa pojmovima posmatranja i ispitivanja, kao neeksperimentalnim metodama prikupljanja podataka, ali isto tako će znati putem kojih vrsta eksperimenata možemo doći do potrebnih podataka.

Kurs Metodologija istraživanja, prikupljanja i analiza podataka će vam odgovoriti na pitanja

1. Šta je metodologija?

Pojam metodologija potiče od grčkih reči methodos – put i logos – um i predstavlja nauku o naučnim saznanjima. To je zapravo teorija i teorijski okvir za obavljanje istraživanja, koji uključuje teorijske i filozofske pretpostavke na kojima se istraživanje bazira. Osnovni cilj metodologije jeste da se razume suština naučnog saznanja i da se utvrde osnovni principi u njegovom sticanju i kritičkom preispitivanju. Pored toga, metodologija nas uči kojim sredstvima treba da se služimo kako bismo došli do objektivne spoznaje. Metodologija je rezultat pozitivnog odgovora na pitanje da li je uopšte moguće saznati svet i da li postoji naučno saznanje, nakon čega je logično i opravdano postaviti i pitanje o tome kojim putem se može ostvariti naučno saznanje. Takođe, bitno je da se naglasi da metodologija predstavlja:

• prethodno utvrđeni put,
• redosled i
• način istraživanja, koji nas s maksimalnom sigurnošću vodi ka saznanju istine o nečemu što istražujemo.

2. Koje su neke od najznačajnijih metoda zaključivanja?

• Induktivna metoda predstavlja primenu induktivnog načina zaključivanja. Induktivnim načinom zaključivanja na temelju analize pojedinačnih činjenica dolazi se do zaključka o opštem sudu.
• Deduktivna metoda predstavlja oblik zaključivanja kod koga se zaključak izvodi iz drugih stavova, koje zovemo pretpostavke.
• Metoda analize podrazumeva postupak istraživanja kojim se složeni misaoni pojmovi, sudovi i zaključci raščlanjuju na njihove jednostavnije sastavne delove i elemente.
• Metoda sinteze podrazumeva postupak koji je suprotan analizi i predstavlja postupak kojim se spajaju delovi ili elementi u jednu celinu.
• Metoda apstrakcije je postupak kojim formiramo pojam od niza činilaca, ostavljajući po strani njihove specifične elemente, a zadržavajući samo ono što im je zajedničko.
• Metoda konkretizacije predstavlja postupak koji je suprotan apstrakciji, odnosno kretanje mišljenja i saznanja od opšteg ka posebnom i pojedinačnom, odnosno od apstraktnog ka konkretnom.
• Metoda generalizacije podrazumeva postupak uopštavanja pomoću koga se od jednog posebnog pojma dolazi do uopštenijeg, koji je po stepenu viši od ostalih pojedinačnih.
• Metoda specijalizacije je misaoni postupak koji je suprotan od generalizacije. Podrazumeva postupak kojim se od opšteg pojma dolazi do novog pojma, manjeg obima a većeg sadržaja.
• Metoda deskripcije predstavlja postupak jednostavnog opisivanja ili očitavanja činjenica, procesa i predmeta.

3. Koje neeksperimentalne i eksperimentalne metode prikupljanja podataka poznajemo?

Neeksperimentalna istraživanja imaju za cilj predikciju, odnosno predviđanje ponašanja ljudi u pojedinim sferama društvenog života. Neeksperimentalne metode prikupljanja podataka su ispitivanje i posmatranje. Ispitivanje predstavlja metodu prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza. Pod posmatranjem obuhvatamo svaku evidentiranu činjenicu koja se odnosi na jednu situaciju, fenomen ili slučaj, pod uslovom da oni ne mogu biti promenjeni posmatranjem. Eksperiment predstavlja postupak, odnosno metodu istraživanja kod koje se u strogo kontrolisanim uslovima izučavaju fenomeni, porede situacije ili proveravaju hipoteze. Takođe, eksperiment predstavlja način prikupljanja podataka neposrednim čulnim opažanjem uz korišćenje pomoćnih tehničkih sredstava ili bez njih. Za eksperiment je karakteristično to da se uslovi i tok odigravanja procesa, po pravilu, veštački izazivaju i neposredno kontrolišu.

Plan i program predavanja

Modul 1 – Metodologija istraživanja, prikupljanja i analize podataka

• Osnovni metodološki pojmovi
• Metodologija istraživanja
• Neeksperimentalne metode prikupljanja podataka
• Eksperimentalne i operativne metode prikupljanja podataka
• Metodologija obrade, analize podataka i izvođenja zaključaka