Kako postati QA tester

IT industrija je danas dominantna na tržištu rada. Stručnjaci iz ove oblasti imaju velike šanse za zaposlenje i visoku zaradu. Važno je skrenuti pažnju na činjenicu da ljudi često IT sferu vezuju isključivo za programiranje. Iako je posao programera među najtraženijima, informacione tehnologije nude daleko veći izbor zanimanja. Danas je jednako tražena pozicija QA testera. Zadatak osoba koje se bave ovim poslom jeste testiranje softvera i kontrola kvaliteta (Software Testing and Quality Assurance). Testiranjem se utvrđuje ispravnost softvera, odnosno, detektuju se bagovi koje je neophodno popraviti. U nastavku teksta možete pročitati šta je testiranje softvera i kako postati QA tester.

Šta je testiranje softvera

Testiranje softvera obuhvata različite vrste testiranja koja se sprovode kako bi se pronašli nedostaci, poboljšao kvalitet i olakšalo korišćenje proizvoda (igrica, aplikacija itd.). Ukoliko softver ne obavlja sve predviđene funkcije, klijenti se odlučuju za proizvode koji zadovoljavaju njihove potrebe, čime softver postaje nekonkurentan i neprofitabilan. Dakle, testiranje je integralni deo procesa kreiranja funkcionalnog softvera.

Testiranje softvera je kompleksan proces koji se vrši na različite načine. Postoji više tehnika, metoda, nivoa i tipova testiranja. Kako biste stekli ideju o tome na koji način funkcioniše testiranje softvera, najpre ćemo objasniti neke od osnovnih termina i procedura.

Tehnike testiranja

U najvećem broju slučajeva stručnjaci tehnike testiranja dele na dve kategorije, u zavisnosti od toga koliko pristupa se dopusti testeru, odnosno da li će tester imati uvid u kod samog programa. Treća kategorija je kombinacija prve dve.

• Black box je metoda softverskog testiranja bez uvida u source code. Testeru nije poznata unutrašnja struktura sistema i on je ispituje kao krajnji korisnik. Na primer, ukoliko je zadatak testiranje određene aplikacije ili igrice, tester će biti u ulozi korisnika. Korisnici imaju pristup samo krajnjem produktu, ali ne i kodu pomoću kog je aplikacija kreirana.
• White box je metoda softverskog testiranja sa potpunim uvidom u source code. Testeru je poznata celokupna unutrašnja struktura sistema i on je testira kao developer. Dakle, tester je u ulozi programera koji ima pristup celokupnom kodu.
• Grey box je kombinacija black box i white box tehnike softverskog testiranja i podrazumeva delimičan uvid u source code. Tester je delom upoznat sa strukturom podataka i algoritmima koji su korišćeni za kreiranje softvera.

Metode testiranja

Metode testiranja se razlikuju u zavisnosti od toga da li se testiranje obavlja „ručno”, odnosno aktivnošću samog testera, ili preko automatskih testnih scenarija.

• Manuelno testiranje podrazumeva da tester preuzima ulogu krajnjeg korisnika koji traži bagove. On manuelno vrši test slučajeve, zapisuje neočekivane rezultate (greške/ defekte/bagove) i analizira ih kroz izveštaje.
• Automatsko testiranje softvera podrazumeva primenu automatskih testnih scenarija. Ovi testovi se obično upotrebljavaju na delovima softvera koji se ne menjaju često. Automatsko testiranje smanjuje troškove procesa, ali i sprečava potencijalne ljudske greške.

Nivoi testiranja

Testiranje softvera moguće je obavljati na nekoliko nivoa. Neki od uobičajenih nivoa testiranja su jedinično, integraciono i sistemsko testiranje.

• Jedinično/Modularno testiranje (engl. Unit Testing) predstavlja testiranje osnovnih delova koda. Na ovom stadijumu se detektuju greške u nižim jedinicama (units).
• Integraciono testiranje (engl. Integration Testing) pokazuje da li više jedinica mogu ispravno da funkcionišu zajedno. Ono se primenjuje nakon testiranja pojedinačnih komponenti.
• Sistemsko testiranje (engl. System Testing) proverava funkcionalnost celokupnog sistema. Ono podrazumeva test stabilnosti, pouzdanosti, bezbednosti, performanse i mnoge druge.

Tipovi testiranja

Postoji više tipova softverskog testiranja koji se primenjuju: bezbednosno testiranje, testiranje performansi, regresivno testiranje, statičko testiranje, smoke testiranje, funkcionalno testiranje, testiranje upotrebljivosti i dr. Objasnićemo suštinu nekih od tipova.

• Bezbednosno testiranje predstavlja detekciju bezbednosnih nedostataka radi zaštite od hakovanja. Ovo je posebno važan aspekat za softvere koji će se naći na internetu.
• Testiranje performansi predstavlja test stabilnosti sistema pri različitim opterećenjima. Neke od podvrsta testiranja performansi su stress test (kada softver trpi opterećenje izvan granica normale), test opterećenja (kada softver trpi povećanje opterećenja pod normalnim uslovima), spike test (povećanje opterećenja u određenom trenutku) i mnogi drugi.
• Regresivno testiranje se obavlja kada developeri promene kod programa. Regresivno testiranje jeste ponovno testiranje softvera kojim se utvrđuje da promena u kodu nije izazvala neželjene efekte.
• Smoke testiranje predstavlja test ključnih funkcija. Ukoliko su ključne funkcije ispravne, moguće je dalje testirati softver.
• Funkcionalno testiranje proverava da li deo softvera koji se testira ispunjava funkcije za koje je predviđen.
• Testiranje upotrebljivosti odnosi se na ispitivanje jednostavnosti korišćenja. Ukoliko je softver komplikovan za korišćenje, korisnici će verovatno potražiti jednostavniju alternativu.

QA tester: opis posla

Uloga QA testera je izuzetno važna za kreiranje funkcionalnog i profitabilnog softvera. Ukratko, posao QA testera jeste da detektuje greške koje su promakle programerima prilikom pisanja koda. Nakon uklanjanja ovih grešaka i nedostataka softver će biti prikladan za upotrebu i korisnici neće imati poteškoća.

U prethodnom delu opisane su osnove testiranja softvera, odnosno koji tipovi postoje, na kojim nivoima se vrše i koje se tehnike i metode koriste. Šta će od navedenog QA tester koristiti u svom poslu zavisi od projekta na kojem radi i samog softvera koji će da testira, kao i od pozicije na kojoj se nalazi (junior, medior, senior).

Takođe, važno je napomenuti da svi QA testeri rade unutar timova i imaju blisku saradnju sa programerima i dizajnerima konkretnog proizvoda. Krajnji cilj svakog testiranja koje QA tester obavlja jeste poboljšanje kvaliteta proizvoda.

Kako postati QA tester bez iskustva

QA tester je moguće postati bez pređašnjeg iskustva u IT sferi. Međutim, biće vam neophodna određena tehnička znanja kako biste mogli da otpočnete karijeru u ovoj oblasti. Neophodna znanja i veštine možete lako usvojiti kroz pohađanje kvalitetne obuke. Jedan od obrazovnih programa na ITAcademy koji je namenjen zainteresovanima za ovu oblast jeste Software Testing and QA. Ovaj program vam omogućava da napravite prvi korak ka poslu u IT-ju.

QA tester ne mora da bude programer niti stručan u oblasti IT-ja, ali mora da poseduje određena tehnička znanja. Tehnička znanja koja su vam neophodna za posao QA testera su sledeća:

• poznavanje SQL-a – ovo je programski jezik koji pronalazi podatke u bazama podataka;
• korišćenje Test Management alata – oni omogućavaju praćenje celokupnog procesa testiranja;
• rad u alatima za praćenje defekata;
• rad u alatima za automatizaciju;
• poznavanje osnova skriptivnih programskih jezika kao što je JavaScript može biti od velike koristi.
  

Zašto je kurs za QA testera dobar izbor 

Ova tehnička znanja su vam u većini slučajeva potrebna. Neke kompanije mogu tražiti više, a neke manje. Takođe, neki poslodavci vam mogu obezbediti obuku za programe koje koriste. S obzirom na to da sve varira od firme do firme, najsigurnija opcija vam je da najpre savladate najtraženija osnovna tehnička znanja, a potom konkurišete za posao.

Da biste savladali neophodne veštine i usvojili osnovna znanja, potrebno je da prođete kroz određenu obuku. Softver Testing and QA je odlična opcija da se uđe u sferu IT-ja ili za prekvalifikaciju. Kvalitetno strukturirani program daće vam osnovu koju dalje možete nadograđivati kroz praksu.

Nivoi senioriteta: junior/medior/senior QA tester

Prilikom pretrage oglasa za posao QA testera nailazi se na više tipova pozicija. Jedan tip je junior, drugi senior, a povremeno se može uočiti i treći tip, odnosno pozicija mediora. Ovakav način raspodele nivoa pozicija je karakterističan za IT kompanije, ali nije obavezan.

Određivanje nivoa se obično koristi kako bi se napravile razlike u odgovornostima, ali i plati. Međutim, neke kompanije ne koriste ovaj sistem. Jedan od razloga je nemogućnost preciznog određivanja nivoa odgovornosti, zaduženja i zarade. Nije uvek moguće jasno razgraničiti šta će raditi senior, a šta medior. U ovakvim kompanijama zaposleni napreduju isključivo prema zaslugama i veštinama.

Junior QA tester

Većina kompanija ipak koristi ovaj sistem, te se neke opšte karakteristike mogu videti. Najpre, junior QA tester nije uvek početna pozicija. Neke firme omogućavaju i opciju angažovanja stažista. Od njih se očekuju osnovna teorijska znanja, ali i prisustvo odeđenih ličnih karakteristika. Stažisti se obučavaju za samostalan rad kroz saradnju sa mentorom, te imaju manju količinu odgovornosti.

Junior QA tester je sledeći nivo. Ipak, u većini kompanija je junior početni položaj. Od juniora se očekuje da poznaju proces testiranja i da mogu samostalno da rade, uz minimalnu podršku mentora. Oni se daljim radom i učenjem usavršavaju kako bi mogli da budu unapređeni u više položaje. Zadatak juniora je da izvode testove kojima će se detektovati bagovi u softveru.

Takođe, junior QA testeri tesno sarađuju sa QA inženjerima kako bi kreirali odgovarajuće strategije testiranja. Njihov zadatak je da pronalaze bagove i prijavljuju ih developerima. Kako bi se obezbedio kvalitet procesa testiranja, junior QA testeri obično rade sa mediorima ili seniorima.

Senior vs junior QA tester

Prelazni nivo između juniora i seniora je medior. Ovaj položaj nije toliko čest, ali postoji. Mediori, pored ekstenzivnog znanja u oblasti QA testinga, takođe imaju i nekoliko godina iskustva u praksi. Juniori uobičajeno prelaze u mediore nakon 1–3 godine rada. Pored iskustva, za unapređenje ih obično kvalifikuju i konstruktivni komentari. Dakle, ukoliko su svojim radom i idejama doprineli razvoju i poboljšanju finalnog produkta, kvalifikovaće se za ovaj položaj.

Senior QA testeri manje vremena provode u samom procesu testiranja. Njihova uloga je da rukovode. Seniori određuju koji testovi će se vršiti, s obzirom na to da oni imaju najbolje razumevanje samih proizvoda koje je neophodno testirati. Takođe, oni imaju najviše kontakata sa ostalim timovima (programeri, dizajneri) i sa njima usko sarađuju. Seniori obično napreduju do ove pozicije ukoliko iza sebe imaju uspešno testirane i unapređene softvere. Za prelazak iz pozicije mediora u poziciju seniora ne postoji prosečno vreme. Nekome je potrebno godinu dana, dok drugi ostaju na istom položaju 5–10 godina. Sve zavisi od ličnih kapaciteta, uloženog truda i vremena.

Kolika je prosečna plata QA testera

Prosečna plata QA testera najviše zavisi od senioriteta, ali i od kompanije koja ih angažuje. Napredovanje u poslu doneće vam veću odgovornost, ali i veću zaradu.

Prema dostupnim podacima prosečna plata QA testera u Srbiji kreće se u opsegu dolenavedenih iznosa:

• juniori zarađuju između 230 i 1.270 evra, a prosečna plata je 600 evra;
• mediori zarađuju između 300 i 1.700 evra, a prosečna plata je 900 evra;
• seniori zarađuju između 760 i 2.800 evra, a prosečna plata je 1.700 evra.

Radi poređenja, navešćemo podatke o zaradi QA testera u Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj. Prema prikupljenim i analiziranim podacima na platformi „PayScale”, prosečna zarada QA testera u SAD kreće se između 37.000 i 83.000 dolara godišnje.

Plata će se povećavati u skladu sa promenom senioriteta i godinama iskustva.

• Okvirna zarada QA testera sa manje od jedne godine radnog staža iznosiće 49.000 dolara posle prve godine.
• Testeri sa 1–4 godine radnog staža zarađivaće prosečno 54.000 dolara godišnje.
• Testeri sa 5–9 godina radnog staža zarađivaće prosečno 64.000 dolara godišnje.
• Testeri sa 10–19 godina radnog staža zarađivaće prosečno 74.000 dolara godišnje.
• Eksperti sa više od 20 godina iskustva zarađivaće prosečno 81.000 dolara godišnje.

Prema podacima za Nemačku, prosečna zarada QA testera kreće se od 25.000 do 65.000 evra godišnje. Zarada se takođe menja u odnosu na senioritet i godine iskustva.

• Okvirna zarada QA testera sa manje od jedne godine radnog staža iznosiće 36.000 evra posle prve godine.
• Testeri sa 1–4 godine radnog staža zarađivaće prosečno 40.000 evra godišnje.
• Testeri sa 5–9 godina radnog staža zarađivaće prosečno 48.000 evra godišnje.