Kurs Introduction to Android Application Development

Istraživanja su pokazala da mobilne aplikacije spadaju među najveće „krivce” zbog kojih svoj pametni telefon pogledamo i do 200 puta u toku jednog dana. Takođe, prosečan korisnik pomenutog uređaja najviše vremena provede u upotrebi svog telefona upravo zbog neke od mnogobrojnih mobilnih aplikacija. Ovakvi rezultati jasan su pokazatelj koliko su mobilne aplikacije postale značajan deo naših života. 

Operativni sistem Android razvijen je prveshodno za pametne telefone i tablete, iako se može naći i na laptopovima, konzolama za video-igre, digitalnim foto-aparatima... Od svoje prve verzije, koja je izašla 2008. godine, do danas Android je uspeo da postane najzastupljeniji operativni sistem na pomenutim uređajima širom sveta. To je i jedan od osnovnih razloga zbog kojih u poslednjih nekoliko godina vlada velika potražnja za stručnjacima koji se bave kreiranjem Android aplikacija. 

Ovaj kurs omogućiće vam da savladate upravo osnovne koncepte razvoja aplikacija za Android uređaje. Za vreme predavanja bićete u prilici da obrađujete osnovne funkcionalnosti Android SDK-a kroz razvoj jednostavnih aplikacija, uz upotrebu jednog od najpopularnijih programskih jezika – Java. 

Za potrebe kreiranja aplikacija na ovom kursu naučićete odlično da se snalazite u razvojnom okruženju Android studija, u kome ćete moći da radite i na testiranju, objavljivanju i debugu. Uz pomenute veštine koje steknete tokom kursa Introduction to Android Application Development bićete spremni da započnete svoju uspešnu karijeru na jednoj od najtraženijih pozicija u IT svetu.

Opis i cilj kursa Introduction to Android Application Development

Kurs Introduction to Android Application Development upoznaje polaznika sa osnovnim principima kreiranja Android aplikacija. Početnici u svetu programiranja će tokom rada na kursu iz modula u modul sticati znanja koja će im omogućiti da kreiraju različite Android aplikacije, sa sve složenijim i složenijim funkcionalnostima, upotrebom jezika Java i XML. Stoga se svaki modul kursa Introduction to Android Application Development završava kreiranjem potpuno funkcionalne aplikacije, čime se gradivo obrađeno u takvom modulu primenjuje na praktičnom primeru.

U kursu će biti prikazani elementi koji čine strukturu svake Android aplikacije i svaki od tih elemenata biće prikazan kroz slikovite primere. U kursu će biti prikazano na koji način je moguće raspoređivati različite UI elemente, a nakon toga i na koji način oživeti taj UI, kako bi mogla da bude izvršena interakcija sa njim od strane korisnika. Biće prikazano na koji način je moguće obraditi događaj koji nastane nakon što korisnik izvrši interakciju sa nekom kontrolom. Pored navedenog, u kursu će paralelno sa upoznavanjem sa razvojem Android aplikacija biti opisano i samo razvojno okruženje Android Studio.

Cilj kursa je osposobljavanje polaznika za samostalno kreiranje jednostavnijih Android aplikacija. Polaznici će najpre steći uopštenu sliku o operativnom sistemu Android i načinima na koje on funkcioniše, nakon čega će biti osposobljeni da kreiraju svoju prvu Android aplikaciju. Drugi deo kursa obrađuje osnovne elemente svake Android aplikacije i korisnici će biti u stanju da upotrebom tih osnovnih elemenata i vršenjem različitih modifikacija nad njima kreiraju svoju prvu funkcionalnu Android aplikaciju koja će obavljati određeno računanje. 

Osim osnovnih elemenata koji grade jednu Android aplikaciju, polaznici će naučiti na koje sve načine mogu da ređaju elemente u okviru UI-ja jedne aplikacije. Završni deo kursa obrađuje različite tehnike stilizovanja elemenata, pa će korisnici biti osposobljeni da kreiraju jedan svoj stil koji će primeniti u svojoj Android aplikaciji. 

Dakle, nakon završetka kursa, polaznici će se upoznati sa osnovnom strukturom Android aplikacija, aktivnostima, layoutima, intentima, resursima, elementima… Takođe, polaznici će ovladati i osnovama korišćenja razvojnog okruženja Android Studio.

Kurs Introduction to Android Application Development će vam odgovoriti na pitanja:

1. Šta je Android?

Android je operativni sistem za različite uređaje, čiji razvoj je 2003. godine započela kompanija Android Inc. Osnivači kompanije Android Inc. bili su Endru Rubin (Andrew E. Rubin), Rič Majner (Rich Miner), Nik Sirs (Nick Sears) i Kris Vajt (Chris White). Android je operativni sistem koji je prevashodno razvijen za pametne telefone.

Ipak, on se danas može naći na širokom spektru različitih uređaja, od telefona, tableta i laptopova, preko digitalnih foto-aparata, pametnih satova, slušalica, informacionih sistema automobila, prenosnih medija-plejera i konzola za video-igre, pa sve do pametnih kućnih frižidera, rerni, veš-mašina, toalet-šolja i kafe-aparata. Po poslednjim proračunima, pretpostavlja se da u svetu postoji više od jedne i po milijarde uređaja koje pokreće operativni sistem Android.

2. Kako se imenuju verzije operativnog sistema Android?

Od pojavljivanja, pa sve do danas, operativni sistem Android je konstantno unapređivan, pri čemu je svaka značajnija verzija dobijala naziv po određenoj poslastici, i to abecednim redom. Prva verzija operativnog sistema Android na kojoj je primenjena ova praksa bila je verzija 1.5, sa nazivom Cupcake. Sledeća verzija je već dobila naziv po poslastici na slovo D, odnosno Donut. Verzija 2 operativnog sistema Android zvala se Eclair, verzija 2.2 Froyo, a verzija 2.3 Gingerbread.

Verzija 3 Android operativnog sistema dobila je naziv Honeycomb. Verzija 4.0 nazvana je Ice Cream Sandwich, verzija 4.1 Jelly Bean, a verzija 4.4 KitKat. Verzija 5 operativnog sistema Android imenovana je po poslastici na slovo L – Lollipop, verzija 6 po poslastici na slovo M – Marshmallow, a verzija 7 po poslastici na slovo N – Nougat.

3. Koje tehnologije se koriste za razvoj Android aplikacija?

Razvijanje aplikacija za Android platformu može se obaviti na nekoliko različitih načina, i to korišćenjem jezika: C/C++, Java/XML ili HTML5. Jezici C i C++ su izvorni jezici operativnog sistema Android, pa se tako aplikacije napravljene pomoću ovih jezika nazivaju nativne. Tehnologija HTML5 se koristi za razvoj multiplatformskih aplikacija. Ipak, najmasovniji tip Android aplikacija razvija se korišćenjem mešavine jezika Java i XML.

Java je jezik koji za svoje izvršavanje zahteva virtuelnu mašinu, a na Androidu se za to koristi virtuelna mašina Android Runtime (ART). Ova virtuelna mašina je u upotrebi od verzije 5.0 (Lollipop) operativnog sistema Android, kada je zamenila virtuelnu mašinu Dalvik. Jezik XML koristi se za kreiranje layouta, odnosno za raspoređivanje i kreiranje vizuelnih komponenata, dok se jezik Java koristi za definisanje osnovne programske logike aplikacije.

4. Šta je Google Play?

Android aplikacije koje ćete biti u stanju da razvijate nakon završetka ovog programa verovatno ćete poželeti da podelite i sa širom publikom. Možda ćete poželeti i da nešto zaradite stavljanjem na raspolaganje svojih aplikacija drugim ljudima za određenu novčanu nadoknadu. Oba navedena scenarija ne mogu se zamisliti bez zvanične Google prodavnice Android aplikacija. Google Play je zvanični online repozitorijum aplikacija za uređaje sa operativnim sistemom Android.

Google Play je osnovan 22. oktobra 2008. godine, istog dana kada je i predstavljen operativni sistem Android. Inicijalni naziv ovog digitalnog servisa bio je Android Market. Godine 2012. Android Market promenio je naziv u Google Play. Pored Android aplikacija, Google Play distribuira i razne druge digitalne sadržaje, kao što su muzika, magazini, knjige, filmovi i televizijski programi. Do marta 2015. godine Play Store je omogućavao i kupovinu Android uređaja, kada to postaje nadležnost Google Store servisa. Korišćenjem Google Play servisa, moguće je pronaći i preuzeti različite vrste aplikacija, bilo da se one plaćaju ili su besplatne. Takođe, Google Play omogućava programerima da svoje aplikacije plasiraju kupcima. Do 2017. godine na Google Play servisu objavljeno je više od dva miliona različitih aplikacija i obavljeno je više od 100 milijardi preuzimanja.

5. Kakvo okruženje je potrebno za razvoj Android aplikacija?

Java je najpopularniji jezik za kreiranje aplikacija operativnog sistema Android. Tako je za uspešno kreiranje Android aplikacija neophodan skup tehnologija koje omogućavaju pisanje Java izvornog koda. Preduslov za pisanje koda Java programskog jezika jeste postojanje Java Development Kita (JDK), instaliranog na računaru koji će se koristiti za razvoj.

Ipak, pored ovog osnovnog zahteva, kreiranje aplikacija za Android platformu zahteva korišćenje i raznih drugih alata, kao što su linkeri, debugeri i različite biblioteke sa gotovim kodom. Sve takve komponente objedinjene imaju naziv Android Software Development Kit (SDK). Preuzimanje i instaliranje samo jedne aplikacije nam omogućava da dobijemo sve pomenute komponente za razvoj Android aplikacija. Reč je o aplikaciji koja predstavlja ultimativno razvojno okruženje Android platforme – Android Studio.

6. Koja je povezanost između Androida i Linuxa?

Linux Kernel je osnova operativnog sistema Android. To je deo operativnog sistema koji kontroliše rad hardverskih uređaja, pa se zbog toga sastoji od upravljačkog softvera (drajvera). Android inženjeri su se odlučili za upotrebu Linux Kernela iz više razloga. Prvi razlog je samo postojanje ovakvog kernela, koji je slobodan za upotrebu, tako da njegovo korišćenje znatno ubrzava razvoj samog operativnog sistema, oslobađajući Android inženjere potrebe za pisanjem samostalnog kernela. Linux Kernel je softver otvorenog koda (engl. open-source), što omogućava bilo kome da ga modifikuje prema sopstvenim potrebama. Takođe, Linux Kernel aktivno održava i razvija open-source zajednica.

Sve ovo su bili razlozi zbog kojih su se Android inženjeri odluče za upotrebu Linux Kernela kao osnove svog operativnog sistema. To praktično znači da je Android u svojoj osnovi operativni sistem Linux. Ovde se svaka povezanost sa Linux operativnim sistemom završava, jer Android koristi samo osnovu (kernel) Linuxa. Upravo zbog toga nije moguće Linux aplikacije pokretati na operativnom sistemu Android, pošto Android ne sadrži Linuxov grafički server, niti jednu od GNU biblioteka. Ni obrnuti scenario nije moguć, odnosno nije moguće ni izvršavanje Android aplikacija na Linuxu, s obzirom na to da Linux ne poseduje Android Runtime (ART), odnosno virtuelnu mašinu Dalvik.

7. Šta je APK fajl?

Java programski jezik i izvršno okruženje, pored fajlova sa izvornom kodom (.java) i fajlova sa bajt-kodom (.class), poznaju i specijalnu vrstu fajlova za arhiviranje. To su fajlovi sa ekstenzijom .jar (Java Archive), a koriste se za grupisanje više Java fajlova sa izvornim kodom, metapodataka, kao i različitih resursa. Android izvršno okruženje ne prepoznaje JAR fajlove, ali zato poseduje sopstveni format za grupisanje svih fajlova jedne aplikacije.

Reč je o Android Application Package (APK) fajlovima. APK je skraćenica za pojam Android Application Package. APK je zapravo fajl koji sadrži sve neophodne fajlove za distribuiranje i instaliranje Android aplikacija. To je fajl koji predstavlja arhivu, gotovo identičnu JAR i ZIP arhivama. Ovaj fajl biva kreiran prilikom izgradnje aplikacije. Fizičkim i virtuelnim uređajima dovoljan je samo ovaj fajl da bi bili u mogućnosti da pokrenu kreiranu Android aplikaciju.

Plan i program predavanja:

1. Uvod u svet Android programiranja

• Uvod u Android
• Okruženje za razvoj Android aplikacija
• Kreiranje prve Android aplikacije – Hello World

2. Osnovni elementi Android aplikacija

• Struktura Android aplikacije
• Manifest fajl
• Aktivnosti
• Layout
• Intent
• Resursi
• Kreiranje druge Android aplikacije – BMI Calculator

3. Raspoređivanje UI elemenata

• Osnove layouta
• RelativeLayout
• LinearLayout
• GridLayout
• Kreiranje treće Android aplikacije – Digitron

4. Osnovni UI elementi

• UI elementi za rad sa tekstom
• UI elementi za odabir i pokretanje akcija
• Stilizovanje UI elemenata
• Action Bar
• Kreiranje četvrte Android aplikacije – Fit Body