Ako ste počeli da programirate, čak i minimalno, onda ste upoznati sa jednim od čestih programerskih izazova.

Evo šta se dešava: uložili ste dosta sati da napišete dobar program. Ispisali ste hiljade linija koda. Uživali ste u svakoj sekundi kucanja. Međutim, program ne radi kako treba. Pokušavate da otkrijete problem. Ne polazi Vam od ruke.

Otkrivanje grešaka u kodu može dugo trajati ako ne znate kako da ih pronađete.

Na sreću, postoje četiri jednostavne taktike koje možete upotrebiti da biste pronašli grešku i ispravili kod.

1. Drugi par očiju

Ponekad je uključivanje druge osobe odličan način da otkrijete šta ste propustili.

Lako možemo upasti u zamku da pretpostavimo kako će se delovi koda ponašati i proceniti da li su ili nisu ispravni. Subjektivni smo. A pri tom, na primer, sve vreme koristimo pogrešno definisanu funkciju ili pogrešnu promenljivu.

Druga osoba na svojim leđima ne drži istoriju razvoja našeg programa i nije upoznata sa našim kodom. Ona će naš rad gledati osveženim umom i brže će pronaći greške.

Inače, bitno je istaći da svako ima tendenciju da pročita kod na drugačiji način. Zato, drugi par očiju će lakše zapaziti ono šta Vi niste.

2. Opišite u čemu je problem

Drugi metod je da rečima objasnite problem nekom drugom.

Ako kolega ne može da pogleda Vaš kod, možda može da Vas sasluša. A to je često dovoljno.

Ne ustručavajte se. Druga osoba će se udubiti u situaciju koju opisujete, a Vi ćete manje razmišljati o problemu. Drugo, manje ćete gubiti vremena pokušavajući da saznate zašto kod ne radi.

Ovakva strategija će Vam često pomoći da na brz način otkrijete u čemu je greška. 

3. Testirajte, ponovo

Testirali ste program, ali on i dalje ne radi. Nešto nedostaje.

Dobra taktika je da ispitate vrednosti testiranja. Testirajte ponovo. To Vam može pomoći da otkrijete sve mane i nedostatke.

Nikada nemojte biti sigurni da ste sve uradili savršeno.

Dobar pristup je da testiranja pokušate sa drugim podacima i ulaznim parametrima. Drugačija kombinacija parametara može Vam dati različite, ali bolje rezultate nego prvi put.

4. Napravite pauzu

Ne očajavajte ako program ne radi iz prve. Mnogo je bolje biti strpljiv.

Ponekad je najbolje da sve zaustavite. Nek se Vaš mozak malo odmori. Popijte kafu, idite u teretanu, izađite sa prijateljima.

Slobodno prihvatite da nekad nećete uspeti rešiti problem istog časa ali da će Vam sutra biti mnogo lakše da se time bavite.

To što trenutno ne radite na konkretnom problemu ne znači da ste na njega zaboravili. Podsvesno ćete razmišljati o tome.

Onda, kada se najmanje nadate, možete doći do ideje koja će Vam pomoći da otklonite nedostatak.

Kodiranje bez grešaka ne postoji

Ali, postoji najbolja praksa i metodologija koja od prosečnog programera ili početnika može stvoriti stručnjaka višeg kalibra. Saznajte o školovanju na odseku Programming na ITAcademy.