Linux kurs - Linux operating system

Operativni sistem Linux prvi put se pojavio početkom 90-ih godina prošlog veka, ali njegova pojava je tada prošla prilično nezapaženo. Međutim, u godinama koje su usledile, pomenuti operativni sistem je napravio veliki pomak i izborio se za veoma važnu ulogu u digitalnom svetu.

Jedna od glavnih karakteristika Linuxa je otpornost na većinu računarskih virusa koji su danas aktivni, što ovaj operativni sistem čini znatno pristupačnijim za korisnike koji ne moraju da brinu o kupovini i instalaciji antivirus softvera kako bi obezbedili svoj desktop uređaj.

Vremenom je sve veći broj organizacija širom sveta počeo da koristi Linux, što je doprinelo tome da ovaj operativni sistem postane najveća konkurencija do tada nedodirljivom Microsoft Windowsu.

Kako je Linux rastao i postajao sve zastupljeniji, tako se i obim posla za sve mrežne administratore koji održavaju ove operativne sisteme povećavao. Poslovi implementiranja Linuxa su postali sve kompleksniji, a veštine neophodne za njihovo obavljanje sve traženije na tržištu.

Upravo iz ovih razloga je i pokrenut Linux kurs kako bi IT sektoru ponudio što više obučenih stručnjaka koji su spremni da odgovore na sve zahteve tržišta. Znanja koja steknete tokom ovog kursa omogućiće vam da započnete uspešnu karijeru u oblasti koja vam nudi najviše prostora za pronalazak visoko plaćenog radnog mesta.

Opis i cilj kursa Linux operating system

Ovaj kurs, koji možete pohađati kao online kurs ili tradicionalno u učionici, pružiće vam praktična znanja i korisne veštine koje ćete moći da iskoristite za potrebe planiranja, dizajna i razvoja Linux operativnog sistema i njegove infrastrukture. Kurs se fokusira na predstavljanje Linuxa kao operativnog sistema, rad u komandno-linijskom okruženju, instalaciju operativnog sistema, rad u grafičkom okruženju, rad sa uređajima računarskog sistema kroz operativni sistem Linux i predstavljanje naprednih tehnika za rad u Linuxu.

Da biste mogli efektivno da pratite kurs Linux operating system i aktivno učestvujete u predavanjima, potrebno je samo da poznajete operativne sisteme na korisničkom nivou. Osim toga, iako nije neophodno, učenje će vam dodatno olakšati i iskustvo rada u nekom komandno-linijskom okruženju (bash shell, DOS...). Takođe, poželjno je i poznavanje računarskog hardvera i računarskih mreža.

Tokom početnih predavanja upoznaćete se sa detaljnom ulogom i funkcijama Linuxa i saznaćete sve o istorijskom razvoju i distribucijama ovog operativnog sistema. Važno je istaći da ćete kroz kurs naučiti i da radite sa fajlovima, direktorijumima i Linux procesorima, ali i da upravljate softverom.

Kasnije, kako kurs bude odmicao, korak po korak ćete usvajati sve kompleksnije veštine. S obzirom na to da je kurs podeljen u 9 tematskih celina, predavanja su osmišljena tako da ćete na svakom od njih razvijati nove veštine, koje će vam omogućiti da sa lakoćom savladate naredno gradivo.

Cilj ovog Linux kursa je da polaznicima detaljno predstavi Linux kao jedan drugačiji, inovativan i besplatan operativni sistem, koji pritom donosi veliki broj naprednih rešenja. Nakon uspešno završenog kursa, razumećete sve osnovne koncepte ovog operativnog sistema i bićete upoznati sa brojnim komandama koje se koriste kako bi se Linux konfigurisao i prilagodio iz shell prompta.

Steći ćete i prekopotrebna znanja iz oblasti implementacije i podešavanja u grafičkom korisničkom okruženju KDE. Iskusni predavači će vam predstaviti specifična rešenja u pogledu upotrebe diskova i storage uređaja. Upoznaćete se i sa načinima podešavanja grafičkog okruženja, kao i sa brojnim režimima rada Linux operativnog sistema. 

Kurs Linux Operating System će vam odgovoriti na pitanja:

1. Šta je Linux?

Linux je operativni sistem, koji se pojavio početkom 90-ih godina. Nastao je kao derivat Unix operativnog sistema, koji je pravljen za velike sisteme i jake servere, i pritom nije besplatan. Linux operativni sistem spaja dve veoma dobre stvari – stabilnost i pouzdanost, koju je nasledio od Unix operativnog sistema, kao i činjenicu da se radi o besplatnom softveru.

Veći deo razvoja Linux operativnih sistema se odvija u okviru projekata Open Source i GNU GPL, tako da pored toga što je Linux besplatan operativni sistem, uz to je i njegov izvorni kod slobodno dostupan svima koji žele da se bave razvojem ovog operativnog sistema. Raznolikost Linuxa se najbolje ogleda u velikom broju distribucija kroz koje je dostupan korisnicima.

2. Šta su Linux distribucije?

Koncept distribucije može da bude konfuzan onima koji su tek počeli da istražuju svet Linuxa. Zbog toga što je izvorni kod Linux kernela slobodan za distribuiranje, proizvođači softvera imaju mogućnost da ga besplatno preuzmu. Kernel je srž operativnog sistema oko koga se pokreće sve ostalo. Proizvođač Linux distribucije zatim može da menja i unapređuje izvorni kod i da kreira prilagođeni kernel. Takođe, može da doda specijalizovane alate, servise i aplikacije u operativni sistem kako bi povećao njegovu korisnost.

Rezultat izmena izvornog koda i dodavanja elemenata je Linux distribucija. Postojanje velikog broja različitih Linux distribucija je još jedna od jedinstvenih karakteristika Linuxa, koja ga izdvaja od drugih operativnih sistema. Skoro svi drugi operativni sistemi se razvijaju i prodaju od strane jednog proizvođača. Na primer, jedini proizvođač koji razvija i prodaje Mac OS je Apple. Ne postoji mogućnost da nabavite Novellovu verziju Mac OS-a, niti postoji mogućnost da Mac OS nabavite od Microsofta, isto kao što ne postoji Appleov ili Oracleov Windows.

3. Koja distribucija je najbolja?

Teško je dati precizan odgovor na ovo pitanje. Koja distribucija će najbolje odgovarati nekom korisniku, zavisi od njegovih konkretnih potreba i očekivanja, ali generalno postoji neformalna podela na „teže“, „srednje“ i „lakše“ Linux distribucije. U lakše distribucije spadaju one koje su više okrenute običnim korisnicima, kao što je, na primer, Ubuntu (mada Ubuntu ima i serverska izdanja).

U „srednje“ teške distribucije bi mogle da se svrstaju OpenSUSE, CentOS, Slackware i njima slične. Među „teškaše“ svakako spada Debian i neke distribucije koje su njegovi derivati. Ipak, da se vratimo odgovoru na pitanje. Najjednostavnije rečeno, najbolja je ona distribucija koja će zadovoljiti najveći deo vaših potreba. Zbog toga je pre izbora distribucije potrebno da se informišete detaljnije, šta vam koja distribucija tačno pruža i kakva su iskustva drugih korisnika.

4. Šta sve Linux može da radi?

Linux može da bude optimizovan da odlično funkcioniše kao desktop sistem. Ipak, Linux se prilično sporo uključivao na ovo tržište. Postoje dva glavna razloga za to. Prvi, istorijski gledano, postojao je nedostatak produktivnih aplikacija dostupnih za Linux. Korisnicma su na njihovim računarima potrebni tekst procesori, programi za rad sa tabelama i prezentacioni softveri, kako bi završavali svoje dnevne obaveze. Do nedavno, ovakvi tipovi aplikacija nisu bili dostupni za Linux korisnike, ali realizacija OpenOffice.org produkcionog paketa je prilično izmenila ovu situaciju i Linux je zaista postao ozbiljno rešenje za dekstop računare.

Osim što može da bude desktop operativni sistem, Linux takođe može da bude implementiran i kao serverski operativni sistem, a Linux kao server radi sjajno. Suštinski, Linux se više i doživljava kao operativni sistem koji je pre moguće videti u server salama, nego na desktop računarima. U današnjem, umreženom svetu, neprekidno morate da budete svesni prisustva pretnji koje spolja dolaze ka vašoj mreži. Većina kompanija ima praksu da implementira mrežne firewallove s ciljem zaštite svoje internet računarske mreže od pretnji koje dolaze iz eksterne javne mreže (kao što je internet).

5. Da li je bolji Windows ili Linux operativni sistem?

Od kada se pojavio Linux, ovo je postalo večno pitanje i uzrok mnogih rasprava. Postoje korisnici koji svom snagom zagovaraju ideju da je Linux savršeno rešenje kao operativni sistem, dok sa druge strane, postoje korisnici koji se nikada ne bi odrekli lakoće rada u Windows okruženju. Šta je bolje? Istina je negde između. Linux je pre 10 i više godina ipak bio orijentisan uglavnom na serverske sisteme, tako da je predstavljao veliku nepoznanicu za obične korisnike.

Zbog toga nije bi naročito popularan. Ipak, u poslednjih 10-ak godina je mnogo urađeno po pitanju grafičkog korisničkog interfejsa, dostupnosti aplikacija za krajnje korisnike i pojednostavljivanja rada u operativnom sistemu. Može se reći da danas i Linux i Windows mogu podjednako dobro da realizuju sve zadatke koje postavite pred njih. Naravno, za one korisnike koji vole da istražuju i žele da upoznaju neki drugačiji operativni sistem, sa drugačijim rešenjima, Linux je topla preporuka.

6. Šta je kernel?

Kernel je srž operativnog sistema, koji obezbeđuje pristup hardveru, kontrolu procesa i sveukupnu kontrolu sistema. Kernel poseduje podršku za hardverske komponente, pa je zbog toga dobar izbor kernela od suštinskog značaja za ispravno funkcionisanje operativnog sistema. Tako, na primer, neke Linux distribucije imaju više prekompajliranih kernela, koji su na raspolaganju, gde svaki poseduje standardan skup drajvera i dodatne specifične drajvere.

Moguće je postaviti jedan od prekompajliranih kernela koji će biti korišćen na računaru, ali isto tako je moguće napraviti sopstveni kernel, kompajliranjem iz izvornog koda. Linux kernel je prvi napravio i kompajlirao Linus Torvalds 1991. godine i besplatno ga ponudio svima koji žele da rade na njegovom razvoju. Od tada praktično i kreće „Linux revolucija“, koja traje do danas.

7. Čemu služi Shell?

Najpoznatija karakteristika Linuxa je postojanje Shella. Nekada se rad u Linuxu i bazirao isključivo na izvršavanju komandi u Shellu. Shell je programsko okruženje koje služi za izvršavanje komandi operativnog sistema. Korišćenjem desktop operativnog sistema, korisnik u grafičkom okružnju označava željeni objekat mišem, a zatim primenjuje neku operaciju nad njim.

Na primer, korisnik može da označi ikonicu koja predstavlja fajl ili direktorijum, a zatim da taj entitet kopira ili premešta na drugo mesto u fajl sistemu. Nasuprot tome, korišćenjem komandi u Shell okruženju, korisnik ukucava tekstualnu komandu operativnog sistema sa željenim parametrima u komandnu liniju. Ovakav sistem rada može da bude zbunjujuć i komplikovan za korisnike koji su navikli na rad u grafičkom radnom okruženju. Ali, s druge strane, ovakav rad pruža veću fleksibilnost, naročito u poslovima administracije računara i računarskih mreža.

Plan i program predavanja na Linux kursu

1. Osnovni koncepti Linuxa

• Uvod u Linux 
• Linux shell i korišćenje shell prompta 
• Korišćenje helpa za Linux komande 
• Environment varijable, aliasi, redirekcija i piping 

2. Rad sa fajlovima i direktorijumima

• Upotreba vi tekst editora 
• Upravljanje Linux fajlovima 
• Upravljanje direktorijumima iz komandne linije 

3. Planiranje, dizajn, instalacija i konfiguracija Linuxa

• Planiranje i dizajn procesa instalacije Linuxa 
• Instalacija Linuxa i konfiguracija sistema 

4. Boot proces i runleveli

• Linux boot 
• Upravljanje Linux runlevelima 

5. Grafika i sistemski grafički alati

• Upravljanje grafičkim okruženjem 
• Konfiguracija Display managera i pristupnih alata 

6. Upravljanje softverom

• Upravljanje softverom pomoću RPM-a 
• Instalacija softvera iz source koda
• Upravljanje Debian softverskim paketima i deljenim bibliotekama 

7. Korisnici, korisničke grupe i rad sa podacima

• Upravljanje korisničkim nalozima i grupama 
• Upravljanje Linux fajl sistemom 
• Backup podataka 
• Upravljanje vlasništvom, dozvolama i kvotama 

8. Rad sa Linux procesima

• Procesi u Linuxu 
• Upravljanje pokrenutim procesima 
• Zakazivanje procesa 

9. Linux u mreži

• IP mreže 
• Konfigurisanje mrežnih parametara 
• Rešavanje problema u mreži (troubleshooting)